Rezultat nije tvoja odgovornost

Jade Campbell ​
Pre dve godine smo moj muž i ja prošli kroz bolan proces raspadanja crkve.
Sećam se poslednje službe do živopisnih detalja: gde je koja porodica sedela na bogosluženju, koje pesme su svirali na slavljenju i kako se držao moj muž, glavni pastor. Sedeo je u drugom redu, pogurenih ramena, spuštene glave, osećao je težinu neispunjenih očekivanja članova te crkve. Rad u crkvi, koja je bila ponovo osnovana i čiji smo deo bili pet godina, sada je završen.
Iako smo se jako trudili da budemo verni, rezultat rada je zatvorena crkva.

Bog daje rast
U poslanici Korinćanima Pavle naglašava da rast isključivo zavisi od Boga. Crkva se podelila oko toga koji je vođa bolji, odnosno, kome od njih dvojice je dat veći uspeh. Zato je Pavle napisao:
Šta je, uostalom, Apolos? I šta je Pavle? Mi smo samo služitelji čijim ste posredstvom poverovali, i to kako je svakom dao Gospod. Ja sam posadio, Apolos zalio, ali Bog je dao da izraste. Tako nije važan onaj koji sadi ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje da izraste. (1. Kor. 3:5–7)
Pavle ohrabruje zajednicu vernika da prepoznaju jedinstvo. On i Apolos služe; samo Bog daje da raste. Kako upravljamo svojom službom – koliko smo poslušni da izvršimo sve što nas Bog poziva da izvršimo – za to smo odgovorni. A ne za rezultate.
Kad Bog nije nagradio našu vernost u crkvi kako sam ja mislila da hoće, moj bes i bespomoćnost su mi otkrili kako sam do tad shvatala uspeh u službi. Moj identitet nije bio u ljubavi koju Bog ima prema meni, nego u onome što mogu da uradim za njega. Moje telo je zahtevalo rast koji drugi ljudi vide i mogu ga izmeriti.
Kad je Bog dozvolio propast, podsetio me je da mu je najviše stalo do onoga do čega mu je uvek najviše stalo: do mog srca.

Ugodna žrtva
Bogu je stalo da sve više zavisimo od njega, čak i kad svi naši pokušaji u službi padnu u vodu. On želi da rastemo u hristolikosti. On uživa da ga iz dana u dan poslušamo kad niko ne gleda, a naš veran trud prihvata kao ugodnu žrtvu.
Zbog Hristovog savršenog života i žrtve, možemo biti sigurni da nas Bog ne prihvata zbog onoga što imamo da mu ponudimo. Svi naši napori bez Hristovog pokrića su ionako samo prljave haljine (Is. 64:6). Mi u službi sadimo i zalivamo i verujemo Bogu koji odlučuje o rezultatu. Znamo da naša kruna na kraju nije opipljiv uspeh, nego zavisi od toga kako završimo trku koja nam je određena. Zato korak po korak u poslušnosti, hramljemo i kroz neuspehe.

On gleda unutrašnjost
Elizabet Eliot je jednom napisala: „Poslušnost je naša odgovornost. Rezultat naše poslušnosti zavisi od Boga.”
Kad Bog u svojoj dobroti uskrati rod – čak i kad smo bili poslušni u službi – možemo znati da je to njemu na slavu i za naše dobro. Bogu je manje stalo do produktivnosti, a više do obrezivanja, usavršavanja i uzgajanja rodova unutar nas koji odslikavaju njegovog Sina.
Naše telo i oči ljudi mogu da uživaju u onome što vide i da tako mere uspeh službe, ali Bog gleda iznutra. Zato naše glavno dostignuće, cilj i identitet mora da bude Isus, a ne prividni uspeh. Poslušno i verno upravljanje je ono što Bog traži od nas. Rezultati su njegovi.


______________________________________________

Prevod: Dragana Vajenstajn
Kopirajt : THE GOSPEL COALITION
https://www.thegospelcoalition.org/article/results-not-your-responsibility/