Zašto je ljudima potrebno izbavljenje? Zato što je pakao stvaran.

Pakao je stvaran
Neki ljudi koji za sebe kažu da su hrišćani rado izbegavaju sve „neprivlačne“ delove o večnoj osudi koja je u rukama gnevnog Boga. U najblažem obliku rečeno, to učenje im je neprijatno. Ne poriču ga; nego, jednostavno, više bi voleli da ne postoji. U jačem obliku, ti hrišćani su u stanju da odbace i celokupnu doktrinu o paklu jer ne ide uz Boga punog ljubavi i nekako nas vraća na doba neprosvećenosti.

Ali, šta ako verujemo to što kažemo da verujemo o nadahnuću i nepogrešivosti Biblije? Onda nas Biblija, od Mojsija, preko službe Gospoda Isusa na zemlji pa do završnih scena Otkrivenja, suočava s ovom otkupljujućom istinom: pakao je stvaran. Tamo se duše kažnjavaju. Nemoguće je pobeći odatle. I traje zauvek.
Skoro da nam je previše i da razmišljamo o tome. Koliko miliona duša sada trpe Božiju pravednu kaznu jer su se pobunili protiv Boga svojim gresima? Hrišćanstvo nećemo učiniti prihvatljivim ako izbacimo misli o paklu. Hrišćanstvo je hitno i lepo kada ispravno razmišljamo o stvarnosti pakla.

Vreme je kratko
Koliko ljudi će otići u večnost bez Hrista pre nego što ti završiš čitanje ovog članka?

• 55,3 miliona ljudi umre svake godine.
• 151.600 ljudi umre svakoga dana.
• 6.316 ljudi umre svakoga sata.
• 105 ljudi umre svakoga minuta.

Na kraju krajeva, stopa smrtnosti je 1:1.
Ali sami brojevi nam ne govore celu priču. U tim zasebnim brojkama krije se alarmantana duhovna nesrazmera. Preko 2,9 milijardi ljudi živi u „nedosegnutim“ grupama u najnedostupnijim oblastima sveta. To znači da svakog minuta, svakog sata, svakog dana desetine hiljada ljudi umiru, a da nisu nikada stvarno čuli poruku koja bi mogla da ih spase od pakla i da ih spase za Božiju ljubav.
Dok si razmišljao o tim brojevima, još 105 ljudi je otišlo iz vremena u večnost. Šta misliš, koliko ih je otišlo da bude s Gospodom, a koliko ih je određeno za propast?
Prijatelji, vreme je kratko.

Isus kaže: „Idite“
Ako čitaš ovaj članak, evanđelje je najverovatnije već stiglo do tebe. Ipak ti ovo čitaš na hrišćanskom sajtu.
Ali evanđelje ne treba da stane kad stigne do tebe i mene. Evanđelje je stiglo do nas na putu prema drugima. Mi smo deo štafete sastavljene od hrišćana kroz vreme i prostor počevši od one dvanaestorice koji su prvi krenuli za Gospodom. Mi imamo svoju ulogu u Božijoj misiji sa svrhom da od svih naroda na zemlji napravi svoj narod.
Sviđa mi se kako je to rekao Ed Stecer: „Nema Božija crkva misiju, nego Božija misija ima crkvu.” Mi služimo Boga misije, što znači da treba da budemo ljudi misije. To znači i da ne treba da nas iznenadi Gospodnje poslanje: „Idite i učinite sve narode učenicima” (Mat. 28:19–20).
Idite. Jednostavna reč dubokog značenja. Jednostavna strategija protiv zapanjujeće realnosti beskrajne kazne. Za mnoge ljude se razjapljena usta pakla zatvore samo zbog poslušnog, požrtvovanog rada misionara koji je pun ljubavi, nade i koji proslavlja Boga.
KRST postoji da bi pozivao ovu generaciju studenata da se pridruže snagama misionara koji misijom zaustavljaju usta pakla.  Svetu su potrebni hrišćani koji prepoznaju ono što je teolog Karl Henri jednom rekao: „Evanđelje je radosna vest samo ako stigne na vreme.”
Pakao je stvaran. Vreme je kratko. Naš kralj kaže: Idite.
Hajde da nosimo svoj krst krstareći preko granica kako bismo propovedali o njegovom krstu.