7 loših razloga da prestaneš da ideš u crkvu

Prestani da istražuješ crkveno „tržište.“
U našem potrošačkom društvu preovladava mudrost koja kaže da treba da budemo lojalni proizvodima ili brendovima samo dok su nam potrebe i ukusi zadovoljeni. Zato je lako da članovi crkve imaju vrlo nizak prag za napuštanje crkve.  I najmanje nepoklapanje s onim što volimo ili najmanja neugodnost mogu da pretvore člana crkve u potrošača crkve koji istražuje tržište kako bi našao tu nedostižnu, savršenu crkvu. Postoji par dobrih razloga da neko napusti crkvu, ali postoje i loši razlozi za to. Koji su česti, a loši razlozi zbog kojih smo na iskušenju da napustimo crkvu u kojoj smo trenutno? Evo sedam razloga:
​
1. Drugi članovi crkve te nerviraju
Jedan od kontra-kulturnih aspekata i izazova u hrišćanskoj crkvi je to što crkva spaja ljude iz vrlo različitih pozadina. To evanđelje čini! To znači da verovatno slaviš Boga pored nekoga s kim ne bi izabrao da se družiš. A to ume da bude neugodno i nervirajuće. Ali, ne daj da te to navede da napustiš crkvu i tražiš drugu u kojoj su ljudi kao ti. Raditi tako znači podrivati silu evanđelja koja izjednačava i ujedinjuje ono što bi prirodno bilo podeljeno (vidi Galatima 3).

2. Tvoja „svrha“ nije dovoljno istaknuta
Mnogi ljudi napuste crkvu kad, ubeđeni u neku ideju, pokrenu program, a on ih ne odvede nikud. Možda ga vođstvo crkve odmah odbije ili u zajednici nema dovoljno zainteresovanih da podrže njegovu svrhu. To je u redu. Nemoj da napustiš crkvu i tražiš drugu u kojoj bi mogao da realizuješ svoju ideju. Umesto toga radije ostani i vidi koji postojeći program u crkvi već funkcioniše i podrži ga.

3. Slavljenje nije u tvom omiljenom stilu
Bilo da je preglasno ili premekano ili je propoved previše tematska ili previše ekspozicijska ili postoji niz neslaganja na spisku ukusa i omiljenih stvari, frustriranost zbog slavljenja je veliki razlog zašto ljudi napuštaju crkve. To ne mora da bude tako. Istina je da slavljenje izvan tvoje zone konfora i omiljenog stila čak može biti zdravo, kultiviše poniznost i usmerava slavljenje više na Boga nego na naše potrošačke želje.

4. U blizini se otvorila crkva u trendu
To stalno viđam u južnoj Kaliforniji. Ljudi krenu u neku crkvu i samo o njoj pričaju kratko vreme, godinu-dve. Ali posle im se to uzbuđenje izliže. Dosadi im. Nova, poznata crkva sa kul podkastom i popularnim vođom slavljenja se otvori u blizini, pa ta osoba kojoj je dosadno tiho nestane iz jedne crkve kako bi probala ukus nove crkve u gradu. Zašto je to loša ideja? Zato što je to beskrajan ciklus. Svaka crkva koja je danas u trendu, postaće sutra dosadna crkva.

5. Tvoj omiljeni pastor je otišao
To često motiviše ljude da izađu iz crkve. Kult ličnosti je jak u američkim crkvama. Pastori koji su slavne ličnosti i imaju platforme i napisali su knjige prirodno privlače gomile ljudi u crkvu. Kad oni odu, gomila ih često sledi. Ali pripisati crkveno iskustvo prisustvu samo jednog pastora, koliko god da je on dinamičan, nezdravo je. Crkva je više od pastora.

6. Srce ti više nije u toj crkvi
Često čujem da su se ljudi odaljili od crkve jer im srce više nije tamo. Idu u crkvu mehanički. Osećaju obavezu, osećaju se kao legalisti i neiskreni kad idu u crkvu. Zato prestanu da idu. Koliko god da su iskrene takve emocije, to je loš razlog da se prestane ići u crkvu. Zašto? Zato što svaki odnos i posvećenost u životu prolaze kroz periode kad osećaju da im srce nije u tome kao što je nekad bilo. Ali to je normalno i nema razloga za odustajanje.

7. Ne dobijaš puno od nedeljne službe
Postalo je normalno pričati o crkvenoj službi u smislu „ šta od nje dobijam“. Na primer, pitamo jedni druge posle crkve: „Šta si dobio od propovedi?“ Taj stav je potrošački mentalitet primenjen na crkvu. Crkvu postavljamo u položaj da se od nje nešto mora dobiti. Zato kad prestane da deli „za poneti“ ili da dodaje neku vrednost našem životu, mi opravdamo odlazak iz nje. Ali crkva ne treba da bude nešto što dobijamo, već nešto što mi dajemo, gde služimo i gde izgrađujemo crkvu kao telo.