Kada sam bio mali, ne znam ni kako, ni zašto, ni kojom prilikom, otišli smo u Grčku na neku plažu. Retko smo letovali jer često nismo imali sredstava za to, ali srećom Makedonija je blizu Grčke pa je moguće otići na plažu samo na jedan ili dva dana. Uglavnom, sećam se da sam se skinuo u kupaći, osetio toplo grčko sunce, stavio šlauf, i jedva dočekao da zaplivam. Bilo je to pravo uživanje za mene. Moje veštine plivanja bile su početničke, ali sa šlaufom oko struka, imao sam vere u sebe. Bez obzira na ustalasalo more, polako sam se oslobodio i probao sve i svašta. Od mojih silnih probanja, nekako se desilo da su moj trup i glava završili pod vodom, dok su moje noge sa sve šlaufom bespomoćno virile iznad vode i davale sve od sebe da situaciju preokrenu u moju korist. vreme je prolazilo, činilo se čitava večnost, nikoga nije bilo oko mene da mi pomogne, i mislio sam da je to kraj. Ni sam ne znam kako, uspeo sam nekako da se prevrnem, jedva nekako sam vrhovima prstiju dotakao tlo, da bih vrlo brzo potom krenuo ka obali i stajao na čvrstom tlu. Konačno sam odahnuo, uveren da sam za dlaku izbegao smrt. Možda i vi, kao ja tada, osećate da vas talasi života nose tamo-vamo; možda su pritisci sa svih strana toliki da prete da vas potope. Možda vas muče tolike brige da osećate sličnu neizvesnost kao ja u onim trenucima dok mi je glava bila pod vodom. Možda vas muče krivica, strah, žalost ili neka druga vrsta teskobe. Dvadeset drugo poglavlje 2. Samuilove je poziv za sve nas da nogama dotaknemo jedno jedino čvrsto tle i jednu jedinu stenu koja će nam ceo život biti uporište – Gospod Bog.
Kao što vidimo u 1. stihu : David je ispevao Gospodu reči ove pesme onoga dana kada ga je Gospod izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz Saulove ruke. David u ovoj pesmi sažima čitav svoj život. U suštini, David slavi Boga za to što je uvek bio tu za njega i izbavljao ga iz svih njegovih neprijatelja, kao i od Saulove ruke.
On ovako kreće sa ovom pesmom: 2. I 3. STIH: Gospode, steno moja, tvrđavo moja, izbavitelju moj. Moj Bog je meni stena, gde zaklon nalazim. Štite moj, rože mog spasenja, zaklone moj, utočište moje! Od nasilja ti me izbavljaš. Vidimo da on počinje svoju pesmu gde Gospoda naziva stenom, a to čini i u 32. i 47. stihu. U 23. poglavlju 3. stih David Bog naziva Stenom Izrailjevom. To je refren ove pesme, što nam govori da je upravo to najvažnije što učimo o Bogu iz nje.
Ali kakva je to stena Bog? Šta je to što takva stena kao što je Bog čini u životu ne samo Davida, nego i kod svakog jednoga od nas?
BOG JE STENA KOJA MOŽE DA NAS SPASE
1-21 Kada bi čitali redom 1. i 2. Samuilu knjigu, pisac nam u dvadesetom poglavlju opisuje Davidov život pre nego što je postao car. U svih dvadeset poglavja vidimo da Davidov put do trona nije bio ni malo lak. U petom i šestom. stihu on dočarava kroz kakve je sve nevolje prolazio i kako se tada osećao: U šestom stihu stoji izraz ’Svet mrtvih’, i to je prevod hebrejske reči ’šeol’, koja i znači upravo to – ,,svet mrtvih, zagrobni život, ili pakao”. Jedan komentator kaze da je možda David namerno izabrao baš tu reč, jer na hebrejskom ona vrlo slično zvuči kao ime ’Šaul’, jer je kao što znamo njegove najveće nevolje pre nego što je postao car uzrokovao Saul. David se tada tačno osećao kao da ga okružuju talasi smrti, kao da ga smrt vreba zamkama. Takav je utisak na njega ostavljao taj stalan strah i bežanje od Saula. Ali u kome je on pronalazio svoje pouzdanje, od koga je on tražio spasenje? Pogledajte drugi stih: GOSPODE, STENO MOJA, TVRĐAVO MOJA, IZBAVITELJU MOJ!
David je mogao da se osloni na druge stvari. On je imao vrhunske obučene vojnike, i to nam je posebno naglašeno u neposrednom kontekstu ovog poglavlja. I prethodno i sledeće poglavlje navode imena Davidovih junaka i istaknutih ljudi i njihove pohode. Pisac ovu pesmu stavlja u sendvič ova dva poglavlja, i posebno zeli da naglasi da David bez njih ne bi bio ono što on jeste. Međutim, ovde u ovom tekstu David kaze da njegova jedina stena i jedino uporište, njegov pravi izbavitelj u svemu tome jeste samo Bog (st. 4). st.18
Kako je David doživljavao Božije izbavljenje u praksi? To vidimo u stihovima od 7-15. Ovaj odeljak je veoma slican sa izbavljenjem Izraelskog naroda iz Egipta, kao i i njihovog susreta sa Bogom kod Sinajske gore. – Vidite 16. Stih podseća upravo na onaj silan vetar iz Božijih nozdrva kojim je razdvojio more i između ostavio suvo tle kojim je bezbedno prošao narod Izraela. David je sva svoja izbavljenja iz nevolja doživjavo kao izlazak u malom. Za Izraelce je to bilo izbavljenje kroz Crveno more iz ropstva Egipta, a za Davida je to bilo izbavljenje iz ruku njegovih neprijatelja (17. i 18. stih), a svi ovi mali Izlasci su metafora na onaj najveći Izlazak i najveće spasenje – spasenje svih nas od greha, sveta i đavola koje je ispunjeno Hristovom žrtvom na krstu, a potvrđeno njegovim vaskrsenjem.
David pomazanik ukazuje na onog najvećeg pomazanika među svima – na Hrista Mesiju. Njegovo iskustvo i život je takođe u mnogome slično Isusovom. Kao što je David prolazio pakao, tako je i Isus doživeo pakao na krstu. Kao što je David doživeo izbavljenje, tako je Isus vaskrsao iz mrtvih. Dragi moji, kao što David nije prisustvovao Izlasku iz Egipta, ali njegovo iskustvo je slično izlasku, tako ni mi iako nismo prisustvovali Hristovom vaskrsenju – njegovo iskustvo postaje i naše.
Apostol Pavle kaze u Efescima 2: 5 – 6 stih – ,,Bog je oziveo sa Hristom nas koji smo bili mrtvi zbog svojih prestupa. Snjim nas je uskrsnuo i snjim nas posadio na nebesima u Hristu Isusu. Bog je s Hristom i oziveo i nas.” Ono sto se desilo Hristu to se desilo i nama u duhovnom smislu, jer mi smo jedno sa Njim. Sa Njim smo ozivljeni, vaskrsli i posadjeni na nebesima u Hristu Isusu. Nekada smo ziveli mrtvi u grehu, u rosptvu, pod Bozjim gnevom. A Onda je Bog kroz Hrista I sa Hristom oslobodio i oprostio nase grehe.
Nakon te radikalne promene ovaj svet nas i dalje pritiska, ali vise nismo riba koju struja nosi gde hoće. Đavo nas i dalje kuša, ali više nema autoritet nad nama. Mi i dalje grešimo, ali greh više nema silu da nas osudi. Upravo zbog toga i mi možemo kao i David da kažemo da je On čvrsta i sigurna stena koja se ne može pomeriti i u koju možemo da se pouzdamo u svako vreme i nevreme. Imamo divno obećanje koje se proteže kroz celo Sveto Pismo i koje treba da nas prati kroz celi naš život, a posebno u trenutcima danas kada smo izloženi jakim olujama.
Jevrejima 13:5 Jer Bog je rekao Nikada neću odstupiti od tebe niti ću te ostaviti.
Pisac upravo želi da nas nauči da ova pesma nije izazov kako bi mi nešto trebali postići. Hrist je sve postigao za nas. Davidova poruka za nas jeste: ,,Postoji stena na kojoj možete čvrsto i sigurno stajati. Ako stavite noge na tu Stenu, onda možete da držite glavu iznad vode. Zato prestanite da plivate.” Odvojte vreme da spustite svoje noge. Osetićete čvrsto tlo ispod vaših nogu. Jer Bog nas je spasio od naših greha i sigurno če nas dovesti do obale. Možda ste još uvek u vodi i talasi su još uvek tu. Izvucite svoju veru – kao što možete da ispružite noge dok plivate – i osetićete tu čvrstu stenu. Prestani da budeš svoj spasitelj. Otkrijte istinu da je Hristos vaša stena, vaša tvrđava i vaš Spasitelj. 2. Samuilova 22:2.
