Poslednji dani otpočinju dolaskom Sina na svet. „U ove poslednje dane progovorio je nama preko Sina.“ Mi živimo u poslednjim danima još od Hristovih dana – to jest u poslednjim danima istorije kakvu poznajemo pre konačnog i potpunog uspostavljanja Božijeg carstva.
Glavna misao za pisca Poslanice Jevrejima je sledeća: Reč koju je Bog govorio preko Svog Sina je odlučujuća Reč. Prema Sinovljevom sopstvenom planu, ta reč je već vekovima zabeležena u spisima Novog zaveta. On se posebno pobrinuo za to, da ne bi svaki naraštaj bio prepušten sam sebi da smišlja odlučujuću Božiju reč. Ovu reč u ovom naraštaju neće pratiti nijedna veća reč ili neka zamena za reč. Ovo je Božija reč – Isusova ličnost, Isusovo učenje i Isusovo delo, nadahnuto u apostolskim spisima koje nazivamo Novim zavetom.
Kada se žalim da ne čujem Božiju reč, kada osećam želju da čujem Božiji glas i razočaram se što on ne govori na načine za kojima bih ja čeznuo, šta zapravo time govorim? Da li ja zapravo govorim da sam iscrpeo ovu konačnu, odlučujuću Reč koja mi je otkrivena tako potpuno i nepogrešivo u Novom zavetu? Da li sam zaista iscrpeo ovu Reč? Da li je ona toliko postala deo mene da je oblikovala moje biće i dala mi život i vođstvo?
Ili sam se olako odnosio prema njoj – prelistao je poput nekih novina, kliknuo na nju kao na kratak niz objava na internetu, okusio je poput ispitivača ukusa – i onda sam odlučio da želim nešto drugačije, nešto više? To je ono čega se bojim da sam kriv više nego što to želim da priznam.
Bog nas poziva da poslušamo njegovu konačnu, odlučujuću, neiscrpnu Reč – da razmišljamo o njoj i da je proučavamo, da je pamtimo, da se zadržavamo nad njom i da se udubljujemo u nju dok nas ne prožme do središta našeg bića.