Četiri razloga zašto Bog koristi stradanje za svoj narod

Drugi članci:

Brajan Kosbi

3. avgust 2016.

Kada dođu nevolje – smrt deteta, uragani, pucnjava u školi – počinjemo tražiti  način kako da pobegnemo od bola,  ili vapimo za odgovore od odbora religijskih „stručnjaka“ kako bi objasnili uvek prisutno pitanje „Zašto?“. Želimo odgovore, i želimo da verujemo da naša patnja nije besmislena. Nažalost, naša kultura nastoji da porekne realnost patnje i smrti, dok mi neprestano težimo da pijemo sa izvora mladosti – što je vidljivo u našem beskrajnom traganju za tretmanima botoksom, kremama protiv starenja, estetskom hirurgijom i farbanjem kose. Sahrane obavijamo velom „proslave“ i prenosimo prazno obećanje da će svi ljudi završiti u raju (osim Hitlera i možda Staljina). Ne možemo da podnesemo surovu realnost stradanja, stoga se skrivamo iza virtualnih zidova društvenih medija, gde se pretvaramo da su naša srca sigurna od odbacivanja, žalosti i zla koje je „tamo napolju“. Međutim, u isto vreme, ti i ja znamo da je tu, da je stvarno, i da je bolno.

Možda se nalaziš u bolovima stradanja, ili možda pokušavaš da služiš nekome ko jeste. Jedna od najvećih tragedija crkve u Americi je ta da smo izgubili biblijsku teologiju stradanja – onu koju je usredotočena na slavu, dobrotu i suverenost Boga. Izgubili smo razumevanje realnosti patnje kao posledice pada i zanemarili da vidimo kako Bog nadvladava zlo radi svojih velikih svrha. Potrebno je da ovo razumemo kako bi smo stajali na čvrstom temelju Božije Reči i Boga te Reči – a tu nalazimo razumevanje i nadu. Svaki drugi temelj je živi pesak.
Ako si se u tvom životu pouzdao u Hrista kao Spasitelja i Gospoda, možeš da odmaraš u istini da tvoje stradanje i patnja dolaze u tvoj život radi tvog krajnjeg dobra i njegove krajnje slave.
Međutim, pogledajmo četiri posebna razloga zašto Bog koristi stradanje za svoj narod.

1. Da ubije greh i poveća pobožnost
Bog koristi stradanje da otkrije greh koji blisko prianja našim srcima. Kada odjednom podnosimo bol, naš ponos, netrpeljivost, i nevera će često izbiti na površinu. Bol na određeni način otkrije unutrašnjost srca, ostavljajući ga izloženog. Kada sam se suočio sa stradanjem, moja reakcija je bila bes. Iako samo stradanje nije zlo, ono obelodanjuje zlo koje prebiva u meni. Ponekad otkriva nedostatak vere u Božija obećanja. Počinjem da ispitujem Boga: Kako si mogao ovo da dozvoliš?

Ako smo skloni da volimo nešto u ovome svetu – kuću, supružnika, decu, posao – više nego Boga, on nekada može da ukloni tog idola, i to je bolno. Međutim, kroz to, mi smo oslobođeni da promenimo fokus naše primarne ljubavi na samog Boga. Car David je video ženu koja se kupala, poslao je po nju, legao je sa njom, nakon čega je dao da ubiju njenog muža. Kada je prorok Natan suočio Davida sa njegovim grehom, David je odgovorio 51. Psalmom. Stradanje služi kao očišćenje, otkriva i ubija greh u kome se nalazimo, i odvraća nas od većeg greha.
Bog nam ne pomaže samo tako što umrtvljuje naš greh. On takođe razvija pobožnost pomoću koje smo sve više saobražavani Hristovom obličju. Takođe će koristiti crkvu da podstakne svoj narod da bude u stanju u kojem se „gvožđe oštri gvožđem“ (Poslovice 27:17). Kada stradanje zadesi zajednicu vernika, oni postaju složniji.

2. Da učini da se odreknemo privremenog radi večnog
Bog takođe koristi stradanje da nas odvikne od ljubavi ovoga sveta i preusmeri naše misli i osećanja prema onome što je večno: „Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zamlji“ (Kološanima 3:2). Isus je rekao bogatom mladiću da proda sve što je ima i dâ siromašnima. Onda, rekao je, imaćeš blago u nebu. Mladić je otišao ražalošćen. Ponekad, Bog će jednostavno oduzeti zemaljska bogatstva radi našeg krajnjeg dobra; „bolje je da ti propadne jedan deo tela nego da ti celo telo bude bačeno u pakao (Matej 5:29).
Kao hrišćani, nevolje koje doživimo u ovome životu treba da nas usmere na stvarnost da smo ovde na zemlji „stranci i došljaci“ (1. Petrova 2:11; Jevrejima 11:13), koji putuju prema konačnom gradu. Naša otadžbina je na nebu (Filipljanima 3:20). Ovaj svet nije naš dom, a nevolje koje doživimo usput služe kao strele koje nas usmeravaju da pustimo ono što nestaje i da uhvatimo ono što nema kraja.
Pavle izjavljuje da nas Bog „teši u svojkoj našoj nevolji,“ dodajući: „Jer kao što nas obilno snalaze Hristova stradanja, tako je kroz Hrista obilna i naša uteha“ (2. Korinćanima 1:4,5). Poput Gospoda istinske utehe, mi treba da vidimo našu nevolju kao pripremu „za večnu slavu koja je neizmerno nadmašuje“ (2. Korinćanima 4:17).

3. Da stvori veru bez licemerja
Bog takođe koristi stradanje da na prečisti, kao što vatra prečišćava zlato sagorevajući nečistoću (Jeremija 9:7; Zaharija 13:9; Malahija 3:3). Stradanje će često kroz odgovore ukazati razliku između istinskog vernika i licemera. U našem stradanju, data nam je prilika da otkrijemo iskrenost naše ljubavi, nade, i vere u Boga.
Da li postoje oblasti nepoštenja ili neiskrenosti u tvoj srcu? Prolazak kroz period nevolja može ovo da otkrije. Kada stradanje zadesi crkvu – bilo kroz bolest ili progonstvo – kao što to kaže puritanac Džon Flavel: „Isusovi privremeni prijatelji“ pobegnu. Nevolje uzrokuju da se vernik približi Bogu, a nevernik da ga se odrekne. Na ovaj način, nevolje su neka vrsta testa koji otkriva i odvaja ovce od jaraca, i prečišćava njegov dragoceni narod  kroz vatru.

4. Da svetu ukaže svedočanstvo
Kada podnosimo stradanje, data nam je jedinstvena prilika da pokažemo svedočanstvo sile evanđelja u našim životima – koje efikasno poziva druge da se pokaju i veruju. Vernikova istrajnost u ispitu služi kao očigledno javno svedočenje o istini Božije Reči.
Poznavao sam vernike koji su toliko dobro podnosili stradanje, da su oni koji su ih posmatrali upitali o nepokolebljivoj nadi i miru koji su uživali. Bog koristi stradanje njegovog naroda da prikaže njegovu milost u obezbeđivanju njihovog spasenja. Naši česti ispiti su dokaz da naša nada i vera nisu uzaludne, i služe kao prikaz nade evanđelja.
Naš nebeski Otac koristi stradanje za nas jer nas voli (Jevrejima 12:6). On nas odvikava od ljubavi ovoga sveta, preobražava nas obnavljanjem naših umova (Rimljanima 12:2), i dovršiće dobro delo koje je započeo u nama (Filipljanima 1:6). Odmarajmo se u pouzdanosti njegovog obećanja da, čak usred stradanja i ispita, on nas nikada neće ostaviti (Jevrejima 13:5).

Kopirajt © The Gospel Coalition

Podelite članak: