Kevin Dejang 

S vremena na vreme pokušavam da objavim kratke članke poput ovog, koji su kratak uvod za neku temu u sistematskoj teologiji. Cilj je jasnoća, a način sažetost. Prethodni članci su bili ograničeni na 500 reči. Ovoga puta sam sebi dao slobodu i povećao granicu na 1000 reči.
 
Mnogi hrišćani retko razmišljaju o Duhu Svetom. O Bogu Ocu znamo, o Bogu Sinu razmišljamo sve vreme, ali šta je sa Bogom Duhom Svetim? Postoji manje pesama upućenih njemu, manje razmišljanja o njemu, i manje crkava nazvanih po njemu. Međutim sve ovo zajedno ne mora da bude loša stvar.

​
Met Smeturst
 
“Propovedajte evanđelje u svako doba, a ako je potrebno, koristite i reči.”

Ovaj klasičan citat, pogrešno pripisan Svetom Franji Asiškom, je pametan i lako se pamti, ali jednostavno nije biblijski.
Evangelizacija – prenositi dobre vesti Isusa Hrista- uvek zahteva reči. Hričćani su pozvani da ukrase evanđelje delima (Titu 2,10), ali naša dela zasigurno nisu evanđelje. Nikakva količina pravednog življenja ne može da zameni neophodnost usmenog navešćivanja Božijeg spasonosnog dostignuća u Hristu.
Međutim, iako sva evangelizacija podrazumeva navešćivanje iste poruke, sva evangelizacija se ne dešava na isti način. Ovo su tri vrste koje vidimo kao primer u Novom Zavetu.

​Narednih dvadeset citata mi je privuklo pažnju dok sam čitao izvanrednu novu knjigu Tima Kelera „Propovedanje: Komuniciranje vere u dobu skepticizma“. Zahvaljujem se Toniju Reinku za ideju.
 
„Dok je razlika između loše propovedi i dobre propovedi uglavnom odgovornost propovednika, razlika između dobrog propovedanja i odličnog propovedanja leži uglavnom u delu Duha Svetog... Trebalo bi da uradimo posao koji je potreban kako bi naš govor bio dobar, a Bogu da prepustimo kako i koliko često će ga on učitiniti odličnim za slušaoca.“ (11, 12)