Kako izgleda vođa fokusiran na evanđelje?

​Izraz „fokusiran na evanđelje“ ili „evanđelje u centru“ ovih dana se često koristi. Knjige, blogovi, članci o tome šta znači biti fokusiran na evanđelje iskaču pred nas svaki dan. Moj cilj je da objasnim šta znači fokusirati se na evanđelje u kontekstu vođenja organizacije, kao što su crkva, banka, škola, itd.
Kako izgleda vođa fokusiran na evanđelje (zvaćemo ga skraćeno VFE)? Kako on funkcioniše iz dana u dan?
Koliku težinu ima evanđelje pri njegovom donošenju odluka, zapošljavanju, davanju otkaza i postavljanju vizije?
Evo par osobina vođe fokusiranog na evanđelje.

Voli evanđelje
VFE voli evanđelje. Voli da priča o njemu, da peva o njemu i da ga deli s drugima. Kad razmišlja o Isusovoj smrti, vaskrsenju i zajedništvu s njim srce mu zaigra. Nikad mu ne dosadi da sluša evanđelje niti da o njemu sam sebi propoveda. Reč Hristova (Kološanima 3:16) u njemu duboko i bogato prebiva. On sebe definiše kao osobu koju Bog voli kroz lik i delo njegovog Gospoda Isusa Hrista. Njegov identitet, vrednost i značaj – život, nalazi se u Njemu. Svako mora od toga da počne. Ako to propustiš, na kraju ćeš evanđelje koristiti da bi stekao sebi slavu umesto da evanđelje koristiš da širiš Isusovu slavu.

Poziva na kritiku
VFE zna da je Bog u telu morao da umre i vaskrsne da bi ga spasao. Zato je svestan da greši i da zaslužuje kritiku. Nalazi načina kako da se nosi sa reakcijama i kritikama koje dobija od prijatelja, supruge, osoblja ili kolega. Ako mu je identitet u Hristu i uveren je da je Bog na njegovoj strani, na šta ga evanđelje jasno podseća (Rimljanima 8:32), onda nikakva negativna ili pozitivna reakcija ne može da uzdrma njegov temelj. VFE gleda drugim očima i sluša drugim ušima kako bi bio što efikasniji vođa.

Hrabar je i ponizan
Evanđelje je rasteralo ponos VFE-a. S druge strane, evanđelje mu je dalo hrabrost i poverenje u Božiju milost i dobrotu. On donosi teške odluke bez straha od tuđeg mišljenja, ali ume da prizna svoje greške i poravna puteve. Ne ide povijenih ramena ni izduvan. On je ponizan i jak, hrabar i blag, uveren i skroman. Samo čovek koji veruje u evanđelje može da postane ovakav vođa.

Nosi više tereta nego što pokazuje
Velika tajna evanđelja je da nam je onaj, koji nam ništa nije bio dužan, dao sve.  Onaj koji nije znao za greh, učinjen je grehom da bi nas učinio pravednicima (2.Korinćanima 5:21). Onaj koji je bio bogat, postao je siromašan da bi nas obogatio (2.Korinćanima 8:9). Blagosloveni je postao prokletstvo da bi uzeo prokletstvo  sa nas (Galatima 3:18). Zato će VFE da traži načina da uzme terete kad ima svako pravo da ih podeli. Svaki vođa mora i da optereti ljude. Mora da disciplinuje, da otkaz, otpusti, saseče, izgrdi, itd. Ali evanđelje sija sjajno kad vođa uzme na sebe teret bola i krivice, naročito kad ne mora. Ne sugerišem da standard koji se očekuje na radnom mestu ili u crkvi treba da se spušta zbog evanđelja. Sugerišem da nas evanđelje poziva da pokažemo nezasluženu milost (a milost je uvek nezaslužena) prema onima koje vodimo.

Nema borbeni izraz lica
Evanđelje vođi ne daje borbeni izraz lica. Evanđelje nam daje novo srce puno ljubavi i brižnosti.  Ono nije još jedna dodatna alatka koju ćemo zaodenuti za pojas. Evanđelje nas osposobljava da plačemo kad je vreme plakanja i da se radujemo kad je vreme za radovanje. VFE ne mora da brine o tome da li ispravno postupa u nekoj situaciji jer mu je srce zaronjeno u evanđelje. Slobodan je da snosi odgovornost za neke situacije i da primi pohvale u drugim situacijama. Njegova osnovna vrednost ne zavisi od rezultata ili neuspeha, jer, iskreno, on nije okupiran sam sobom. Slobodan je da bude iskren u vezi s odlukama ili rezultatima, da prizna neuspehe i greške. On hrabro veruje u Boga koji je uzeo telo i umro za njega kako bi ga nosio dalje. VFE može sebi da dozvoli i da izgleda loše pred svojim timom. Ne mora sebe preozbiljno da shvata. Odlučuje se na rizik jednako brzo koliko priznaje da je pogrešio.

Najpametnija luda u prostoriji
Evanđelje nam otkriva da nismo mudri. Moramo postati ludi da bismo dobili mudrost. Postajemo lude prihvatajući ludost evanđelja. Kad vođe shvate da je Hristos morao da umre i vaskrsne da bi ih spasao, onda neće ulaziti na sastanak hodajući mačo hodom. Svako hoda sigurno, ali sigurnost mu je samo u evanđelju. Zna da ako hoda u svojoj mudrosti to samo vodi u bol i frustraciju. Priče Solomonove jasno govore: kad je čovek u svojim očima mudar, gori je od lude. Zato VFE uvek uči i napreduje u evanđelju i kao vođa.

Uzima krivicu na sebe i pohvaljuje druge
Evanđelje govori o razmeni. Hristos je uzeo naš greh, a mi smo dobili njegovu pravednost. On je uzeo krivicu za ono što smo uradili, a mi smo pohvaljeni za ono što je on uspeo. Vođa je najbolji kad uzme na sebe krivicu, a druge pohvali. Kad stvari krenu naopako, vođa je prvi odgovoran. Kad stvari idu dobro, vođa prvi pohvaljuje one koji rade, one koji su se molili, planirali i one koji su učestvovali.
​
Postati vođa još fokusiraniji na evanđelje
Kako čovek postaje vođa još fokusiraniji na evanđelje? Imam mnogo ideja, ali ostaviću vas sa ovom jednom: on uživa u evanđelju. Evanđelje vas može učiniti fokusiranijim na evanđelje. Knjige o evanđelju, pesme o evanđelju i kultura izgrađena oko evanđelja su darovi od Boga. Ali te stvari su samo odjek i miris evanđelja (kako kaže K.S. Luis), a ne samo evanđelje. Moguće je voleti ideju vođe fokusiranog na evanđelje, a ne voleti evanđelje. Prebivaj u evanđelju. Uživaj u njemu. Uči o njemu. Razmišljaj o njemu. Budi otvoren za radikalne promene koje Bog želi da uradi u tebi. Neka on oblikuje služenje i vođenje koje ti je povereno.

____________________________
Prevod: Dragana Vanještajn
Kopirajt: THE GOSPEL COALITION