Kako podizati pobožne vođe

​Mark Dever
Mark Dever je pastor baptističke crkve „Kapitol Hil“ u Vašingtonu. O izgradnji zdrave crkve govorio je na jednodnevnoj konferenciji u crkvi „Djuk Strit“ u Ričmondu na Temzi. Na poslednjem predavanju fokusirao se na to koliko je važno podizati pobožne vođe. Mark je bio ljubazan da nam dozvoli da ukratko predstavimo njegove savete o tome kako prepoznati, obučavati i podizati pobožne vođe. Kako Mark objašnjava, to nije ekspozicijsko biblijsko razmatranje osobina koje starešine moraju imati, već mudrost kako da crkvene vođe izgrađuju ljude koji već imaju kvalitete nabrojane u pastoralnim poslanicama.

1. Kvaliteti
Sveti Duh nam daje dva spiska kvaliteta starešina koji se u nekim osobinama preklapaju (1.Timoteju 3, Titu 1) kako bismo razumeli da ni jedan ni drugi spisak nisu zatvoreni. Starešine treba da budu ljudi koji slede Hrista, i to rade dobro. Pametno je tražiti one koji redovno čitaju Bibliju i na kojima se vidi da prirodno imaju dara za vođu. Dalje, proverite da li osoba želi tu poziciju; to je „plemenit zadatak“ i nije lako nakalemiti čoveka na njega. U redu je „ubaciti buvu“, početi razgovor na tu temu, i onda se moliti Bogu da on stvori čežnju u srcu te osobe. Na kraju krajeva, ta osoba mora sama dobrovoljno da se prijavi.

2. Traženje
Moramo aktivno tražiti one koje Bog oko nas podiže, jer je to, pre svega, Božije delo. Moramo pružiti priliku ljudima – kad vidimo da neko služi, treba da ga usmerimo da to radi na korist crkve. Tako prepoznajemo Božiju suverenost i Hristove darove koje daje crkvi. Nije naš zadatak da „stvaramo“ vođe tamo gde ih nema. Treba da se molimo. Pravo traženje uključuje provođenje vremena s ljudima i organizovanje manjih događaja na kojima ljudi mogu da se vežbaju kao vođe. Mudro je koristiti pomoć crkve kako biste jasnije videli. Ohrabrite crkvu da „pozitivno ogovara“ ljude koji se ističu kao pastoralne vođe.

3. Poverenje
Treba da budemo voljni da verujemo najbolje o nekome, a ne da čekamo da se dokaže. Drugim rečima, nemojte biti previše konzervativni! Dajte ljudima nešto da „potroše“ (na primer, da počnu službu) da biste videli kakvi su.

4. Vreme za zbližavanje
U evanđelju po Marku 3:14, u širem i jednostavnijem smislu, piše da je Isus izabrao dvanaestoricu „da bi bili sa njim“. Slediti Isusov primer znači biti ljudima na raspolaganju, a ne graditi zidove oko sebe kako bismo se odbranili od zajednice. Dakle, dozvolite ljudima da ručaju sa vama, povedite ih kad obavljate neke poslove po gradu, možete čak nekoga pozvati da zajedno s vama radi na pripremi propovedi.

5. Delegiranje dužnosti
Budite darežljivi prema mladićima, dajte im prilike da podučavaju – logika iz 2. Tim. 2:2 to zahteva od nas. Napravite tajni spisak ljudi kojima biste voleli da date takvu priliku. U crkvi gajite takvu kulturu da se ljudi ne iznenađuju što ih ne podučava samo pastor. Imajte na umu različite prilike za podučavanje – nedeljna škola, male grupe, vođenje službe, čitanje iz Svetog pisma, molitve, rad sa mladima, itd. Crkva ne sme biti prostorija u kojoj odzvanja samo moj glas, već treba da se čuje podučavanje iz Božije Reči.

6. Komentar
Puno stihova iz Priča Solomonovih ohrabruju nas da damo dobru kritiku (na primer, 12:12, 14:25, 16:13, 23:23, 24:26). Dobro je razmišljati naglas pred drugima, kako bismo objasnili zašto radimo neke stvari. Ohrabrujte i budite primer kako treba primiti kritiku i ohrabrenje.

7. Autoritet
Oni koje želimo da obučavamo za vođe, moraju prihvatiti autoritet. Za crkvu je dobro kada muškarci na ispravan način pokazuju autoritet. Potencijalne vođe moraju, u kulturi koja sumnja u autoritete, videti da je autoritet dobra stvar i da daje život (uporedi 2. Sam. 23:3-4). Ne želimo vođe sa tendencijom da zloupotrebljavaju autoritet ili stalno brane svoj način vođenja.

8. Jasnoća
Potencijalne vođe ne mogu samo da se slažu s evanđeljem (ili crkvenim veroispovedanjem), već moraju da ga razumeju i budu u stanju da ga objasne drugima, i to jasno. One koji imaju dara za to, treba ohrabrivati.
​
9. Poniznost
​Želimo otvorenu atmosferu koja je za poniznost, a protiv zavisti, atmosferu u kojoj se gaji strah Gospodnji, a ne strah od ljudi, atmosferu gde se radujemo drugim vođama, a ne osećamo se ugroženo zbog njih. Pastori koji imaju jake darove, a ne koriste ih mudro, mogu obeshrabriti druge i tako ih sprečiti da uđu u službu, a bili bi savršeni pastori. Moramo biti  blagi, ali i odlučni. Moramo izgrađivati poniznost koja će omogućiti novim vođama u našim crkvama da se podignu.