Koje strategije su vam potrebne da bi podstakle pokajanje i veru?

​Naša stara priroda ima svoje grešne želje – idolopokloničke želje koje uzrokuju grešna ponašanja i emocije. Međutim, Duh je u srce svakog hrišćanina postavio novu želju – želju za svetošću. Dakle, mi sejemo u telo svaki put kada uradimo nešto što jača ili izaziva naše grešne želje, a u Duhu sejemo kad god radimo nešto što jača našu Duhom nadahnutu želju za svetošću.

To nije neki mistični ili složeni princip. Ne sejati u grešnu prirodu znači izbegavati sve što može da ojača ili izazove naše grešne želje. To znači odreći se prvih komešanja grešnih želja u našim srcima (umrtvljavanje). To znači izbegavati situacije u kojima mogu biti izazvane naše grešne želje. Sejati u Duhu znači činiti sve ono što jača našu Duhom nadahnutu želju za svetošću. To znači zameniti laži koje stoje iza greha istinama o Bogu – o njegovoj veličini i dobroti.

Izbegavati želje grešne prirode
Snašlo vas je samo ljudsko kušanje. A Bog je veran, pa vas neće ostaviti da trpite iskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možete podneti. Zato, mili moji, bežite od idolopoklonstva. (1. Korinćanima 10:13-14) 

Nije greh biti kušan. Isus je bio kušan na svaki način, a bio je bez greha (Jevrejima 4:15). Međutim, Sveto pismo jasno kaže da treba da krenemo da bežimo od greha onim putem koji nam Bog daje („bežite!“). Isus je podučavao svoje učenike da se mole: „Ne uvedi nas u iskušenje“.

Treba da izbegavamo situacije u kojima znamo da se posebno možemo suočiti sa iskušenjem. Ne možemo sebe promeniti samo izbegavanjem iskušenja: promena mora da počne u našim srcima. Izbegavanje iskušenja igra svoju ulogu u tome. To nikada nije celo rešenje, ali može biti deo rešenja. Kao što kaže moj prijatelj Semjuel: „Izbegavanjem kupujemo vreme“. Ponekad su grešne želje jake, ali ako se te želje ne pothranjuju, postoji prostor da u našim srcima preovlada istina.
Većina naših grešnih želja mogu da se hrane stvarima iz naše kulture. Laži iza naših greha jesu laži koje se održavaju na nivou zajednice. Svet oko nas proslavlja grešne želje i širi laži o Bogu. Ne možemo živeti izolovani od sveta, ali možemo i treba da preduzmemo korake da smanjimo njegov uticaj na nas. 
​
Džon Stot celu ideju dobro sažima: Svaki put kada dopustimo svom umu da neguje ogorčenost, čuva u sebi uvrede, da se zabavlja nečistom maštarijom, ili da se hranimo samosažaljenjem, mi sejemo u telu. Svaki put kada ostajemo u lošem društvu čijem podmuklom uticaju znamo da ne možemo da se odupremo, svaki put kada ležimo u krevetu kada znamo da treba da ustanemo i da se molimo, svaki put kada čitamo pornografsku literaturu, svaki put kada rizikujemo u okolnostima u kojima nam popušta samokontrola, mi sejemo, sejemo i sejemo u telo. Neki hrišćani seju u telo svakog dana i pitaju se zašto ne žanju svetost.

Slediti želje Duha
Najbolji način da zauzdamo svoje grešne želje jeste da sejemo u Duhu. Kada Pavle kaže Timoteju da beži od grešnih želja, on mu uvek govori da na njihovom mestu traga za pravednošću. „Beži od mladalačkih želja, idi za pravednošću, verom, ljubavlju, mirom sa onima koji prizivaju Gospoda iz čista srca.“ (2. Timoteju 2:22)

Sejati u Duhu znači prihvatiti sve ono što jača naše želje nadahnute Duhom. Kao što smo videli, mi grešimo kada verujemo u laži o Bogu. Sejanje u Duhu znači ispunjavanje naših srca istinom o Bogu. Grešimo jer su nam naše grešne želje važnije od Boga. Sejemo u Duhu kada negujemo našu ljubav prema Bogu. Evo pet stvari koje pojačavaju veru. Ponekad ljudi ove stvari nazivaju „duhovnim disciplinama“, ali ta terminologija nije najkorisnija. Zvuči kao da je hrišćanski rast dostignuće sa naše strane. Zapravo je Bog taj koji nas menja kroz svoju milost. Jedine prave duhovne discipline u hrišćanskom životu jesu vera i pokajanje – postupci koji našu pažnju usmeravaju na Božiju milostivu aktivnost. Umesto toga, bolje je koristiti tradicionalni termin: „Načini milosti“. To su načini na koje Bog pokazuje milost prema nama i kojima jača svoje delo milosti u našim srcima. To su načini koje Bog koristi da hrani našu veru u njega. Ovako sejanje u Duhu izgleda u praksi.

1. Biblija
Kada se Isus molio za svoje sledbenike, molio se: „Posveti ih istinom, tvoja reč je istina.“ Bog nam se milostivo otkrio u svojoj reči, i on je koristi da nam pomogne da se promenimo. Pre svega, Sveto pismo to radi tako što nas podseća na evanđelje – ko je Bog, šta je učinio za nas, ko smo mi u svetlu toga i kako treba da živimo kao posledica toga. Biblija nam neprestano pokazuje Isusovu slavu, otkriva nam i naše duboke potrebe za njim i njegovo milostivo proviđenje iskupljenja za nas. Biblija je najvažniji resurs sejanja u Duhu.

2. Molitva
Naša glad za molitvom treba da potekne od dve stvari: od želje da budemo sa samim Bogom, i od duboke svesti o našoj potrebi za njim. Kada sa Ocem razgovaramo o svojim potrebama on će nas promeniti. Svojom milošću, on nam je dao potpuni pristup sebi kroz Isusa. Zašto da ne idemo? DŽ. K. Rajl kaže: Molitva i greh nikada ne žive u istom srcu. Molitva će pobediti greh, ili će greh ugušiti molitvu... Vernost u molitvi jeste tajna istaknute svetosti. Bez sumnje postoji ogromna razlika među pravim hrišćanima. Verujem da u devetnaest od dvadeset slučajeva ta razlika nastaje zbog različitih navika u ličnim molitvama. Verujem da se oni koji nisu naglašeno sveti malo mole, a da se oni koji su naglašeno sveti sveti mnogo mole.

3. Zajednica
Jedan od razloga zašto nas je Bog stavio u hrišćanske zajednice, jeste da nam pomogne da se promenimo. Ne možemo sami efikasno sejati u Duhu. Crkva treba da bude zajednica kroz koju se menjamo. O tome ćemo više sledeći put, ali evo nekih načina na koji crkva može biti način milosti:
 podsećamo jedni druge na istinu
 Bibliji nas podučavaju ljudi koje je Bog nadario za to
 molimo se zajedno za Božiju pomoć
 predstavljamo uzor hrišćanskog menjanja i svetosti jedni za druge
 vidimo Božije delo u životima drugih ljudi
 podsećamo jedni druge o Božijoj veličini i dobroti i zajedno ga slavimo
 date su nam mogućnosti za službu

4. Zajedničko slavljenje Boga
Korenski uzrok grešnog ponašanja i negativnih emocija jesu idolopokloničke želje. Kada slavimo Boga mi se podsećamo da je Bog veći i bolji od svega što nam greh nudi. Jedan poseban način milosti jeste pričest ili Večera Gospodnja. Hleb i vino nas podsećaju da smo sada deca Božija kroz Hristovu smrt. Podsećaju nas da pripadamo Bogu jer smo otkupljeni cenom Hristove krvi. Podsećaju nas da ne treba da se dokazujemo nikome jer smo opravdani Hristovom krvlju.

5. Služba 
O službi često mislimo kao o plodu ili pokazatelju promene, ali je ona i sredstvo milosti koje Bog koristi da nas promeni. Greh je u biti usredsređensot na sebe. Služenje Bogu i drugima može da nam pomogne da pažnju skrenemo sa sebe samih. Kada smo usmereni samo na sebe, fokusiramo se na svoje probleme i uspehe. Služenje drugima jeste sjajan način da se odvratimo od preokupiranosti sobom. 

Pitanja za razmišlanja:

Koji su neki od načina na koji vi sejete u telo?
Koja iskušenja treba da izbegavate?
Kako ćete to uraditi?
Kako aktivno sejete u Duha?
Koje načine milosti biste voleli redovnije da praktikujete? Zašto?