Pitanje: „Šta Biblija govori o sagorevanju (iznemoglosti)?”

Odgovor: Svako ko je iskusio sagorevanje zna da je to nešto što više nikad ne želi da iskusi ponovo. Sagorevanje je najčešće opisano kao stanje iscrpljenosti u kojem osoba gubi interes za određene aktivnosti, pa čak i za život u opštem smislu. Iznemoglost je stanje emotivne, fizičke, društvene i duhovne iscrpljenosti. Može da vodi do narušenog zdravlja, povlačenja iz društevnog života, depresije i duhovne slabosti. Mnogo puta, sagorevanje je rezultat izlaganja naporu određenog zadatka tokom dužeg vremenskog perioda (obično bez vidljivog rezultata ili kraja) ili nošenja previše tereta (poput onog koji nose ljudi u struci koja uključuje pomaganje drugima, ili onog koji nose ljudi na poziciji autoriteta među drugima). Sagorevanje može biti uobičajeno među ljudima koji obavljaju poslove sa visokim stepenom stresa, i koji se osećaju primoranim da zadovolje zemaljske gospodare kako bi zadržali svoj posao i nastavili da obezbeđuju za svoje porodice. Bog novca vlada u zapadnoj kulturi, i njegovi zahtevi često vode to sagorevanja. Hrišćani nisu imuni na zahteve ekonomskih realnosti ili doživljavanju straha od neuspeha da zadovolje te zahteve. Nažalost, sagorevanje takođe može biti uobičajeno među onima u punovremenoj hrišćanskoj službi i među onima koji su u velikoj meri uključeni u službe u njihovim crkvama. U ovim slučajevima, ljudi se ponekad osećaju primoranim da služe bogu pruduktivnosti i dela. Sagorevanje može da se desi bilo gde. Ono je rezultat ogromnih zahteva ili odgovornosti, preuzetih na sebe od strane nas samih ili od strane drugih ljudi, a koje jednostavno ne možemo da nosimo. Dakle, šta Biblija govori o sagorevanju? Isus je rekao: „Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i naći ćete odmor za svoju dušu. Jer, moj jaram je blag i moje breme je lako“ (Matej 11:28-30). Krajnje rešenje za one koji trenutno doživljavaju sagorevanje jeste pronalaženje osveženja u Hristu. Za one sa naročito visokim stepenom sagorenosti, ovo osveženje može da uključuje nalaženje lekarske pomoći i drastičnu izmenu svakodnevnih aktivnosti. Drugi mogu da nađu osveženje kroz savetovanje. Čitanje ohrabrujućih delova Pisma (poput Rimljanima 8, Jovan 15, ili Psalma 139) može biti veoma osvežavajuće. Čak i jednostavne aktivnosti poput kuvanja, šetnje, igranja sa decom, ili gledanja zabavne emisije mogu biti okrepljujuće.

Preventiva za sagorevanje jeste odmaranje u Isusu i sleđenje Njegovih smernica za život.
Sagorevanje je često rezultat samopouzdanja. Samopouzdana osoba, umesto da se pouzdaje da će Bog ostvariti svoju volju, ona na sebe preuzima ulogu spasitelja. Ovakve osobe počinju svaku potrebu da vide kao poziv za njih same, umesto da traže od Boga mudrost i vođstvo. Ovo može da se desi u kontekstu službe kada pastor pokuša da uradi posao celog Hristovog Tela, u kontekstu posla kada neko natura određeni plan ili projekat, u kontekstu porodice kada roditelj preuzima odgovornost za uspeh i sreću deteta, i u brojnim drugim okruženjima.

Drugi uzrok sagorevanja je nedostatak brige o sebi. Oni koji ne brinu o sebi, ne uspevaju da razumeju koliko ih Bog vrednuje. Ne uspevaju da prihvate Njegov odmor i Njegovu ljubav prema njima, i umesto toga žrtvuju sebe na žrtveniku zadovoljenja drugih. Oni mogu da žrtvuju san, da nedovoljno neguju svoje telo, prenatrpavaju svoj raspored, ili zanemaruju svoje potrebe na druge načine. Bilo da je u pitanju nedostatak brige o sebi ili insistiranje na samopouzdanju, sagorevanje proizilazi iz nedostatka razumevanja Božijeg karaktera i Njegovih očekivanja za naše živote.

Rad je deo ljudskog poziva (Postanje 1:28; 2:15; Kološanima 3:23; 2. Solunjanima 3:10). Sposobnost postizanja je deo koji našim životima daje smisao značenja i svrhe. Od hrišćana se takođe očekuje da budu samopožrtvovani, ponekad dajući preko njihovih sposobnosti. Međutim, nigde u Bibliji Bog ne poistovećuje našu prihvatljivost ili naš identitet sa našim poslom. Takođe, nigde u Bibliji Bog ne zapoveda ili prihvata rad toliko naporan da vodi do sagorevanja. Umesto toga, naš rad treba da crpi snagu od Boga. Bog je ukazao na važnost odmora kroz sedmi dan stvaranja i kroz zapovest o subotnjem danu odmora (Postanje 2:2-3; Izlazak 20:8-11; Marko 2:27). Posle određenog napornog vremena, Isus je pozvao svoje učenike dalje od mnoštva ljudi, kako bi imali vreme odmora (Marko 6:31). Isus je rekao da dođemo k Njemu sa našim teretima i zamenimo ih Njegovim jarmom. Dao nam je Duha Svetog koji nam može dati razumevanje u tome koje zadatke treba da prihvatimo.

Mojsije bi sagoreo, da nije bilo mudrog saveta njegovo tasta Jitra. Ovu priču nalazimo u Knjizi Izlaska 18:14-23. Mojsije je smatrao da čini Božiju volju tako što sedi kao sudija i sluša slučajeve ljudi. Međutim, Jitro ispravno prepoznaje da to nije posao koji će jedan čovek obavljati sam. Vremenom bi Mojsije sagoreo, a ljudi bi ostali nezadovoljni. Kako bi izbegao sagorevanje, Mojsije je morao da prihvati da ne može da ispuni svaku potrebu sam. Bog nije Mojsiju dao vođstvo na način da će obavljati svaku dužnost. Jitro je savetovao Mojsiju da delegira zadatak suđenja narodu drugim pouzdanim ljudima. Na ovaj način, ljudima je pružana pravda, drugi su imali priliku da učestvuju u Božijem planu, a Mojsijeva potreba za brigu o sebi je bila zadovoljena.

Apostoli u ranoj crkvu su takođe mudro delegirali neke zadatke u Delima apostolskim 6:1-6, kada su postavili đakone da pomognu u nošenju tereta službe crkvi. Isus obezbeđuje odmor za naše duše i granice za naše rasporede. On nam takođe daje zajednicu da nam pomogne u izvršavanju posla koji je pripramio za nas. Telo Hristovo je namenjeno da funkcioniše kao celina, svaki član pomaže u nošenju tereta drugih, dok se svi odmaraju u Hristu (Galaćanima 6:2; Efescima 4:16; Rimljanima 12:6-8; 1. Korinćanima 12:7, 27; Jevrejima 4:9-11).

Autor poslanice Jevrejima je napisao: „Istrajno trčimo trku koja nam predstoji. Uprimo pogled u Začetnika i Usavršitelja vere, Isusa, koji je, zbog radosti koja je bila pred njim, podneo krst, prezrevši njegovu sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola. Razmišljajte o njemu, koji je podneo toliko suprotstavljanje grešnikâ, da ne malakšete i ne klonete duhom“ (Jevrejima 12:1b-3). Kako bi smo istrajali – nastavili u našem pozivu bez toga da sagorimo – moramo da ostanemo fokusirani na Isusa, ili, koristeći drugu metaforu, moramo da ostanomo povezani sa Lozom (Jovan 15:1-17). Ovo je dobri biblijski i psihološki savet. U nekim istraživanjima, izbegavanje sagorevanja je bilo povezano sa duhovnim blagostanjem. Što se bolje osećamo duhovno, manje je verovatno da ćemo doživeti sagorevanje. Kada smo u živom odnosu sa Bogom i dobijamo našu snagu od Njega, manje je verovatno da ćemo potisnuti granice koje je Bog postavio za nas ili da radimo izvan onoga što je On tražio od nas. Skloniji smo da prepoznamo na šta nas Bog poziva da radimo a na šta nas ne poziva. Bog nas opremljuje za ono na šta nas poziva (Jevrejima 13:20-21; Efescima 2:10). Kada Bog neprekidno ispunjava naš duh, nemoguće je da presušimo i sagorimo.

Međutim kako praktično izgleda oslanjanje na Isusa? Ovo će se razlikovati kod svake osobe. Za neke to će značiti ispitivanje njihovih srca i otklanjanje idola samopouzdanja. Za druge će to biti testiranje njihovog pouzdanja učeći da kažu “ne”. Za neke, to će značiti savetovanje sa Bogom pre nego što kažu „da“. Za druge, to će podrazumevati biti hotimičniji u brizi o sebi. Briga o sebi ne implicira samo brigu za telo kao hram Duha Svetog (1. Korinćanima 6:19-20) kroz odgovarajuće vežbanje, san, i ishranu.

​Briga o sebi takođe podrazumeva odvajanje vremena za smeh, imati hobi, biti sa prijateljima, biti sam, šetati, opuštati se u kupki, čitati knjigu, pisati dnevnik, u suštini zapravo uživati u onim stvarima koje nam je Bog dao da održavaju život. Donošenje odluka da se oslanite na Isusa, može da ima veoma stvarne posledice. Često kada počnemo da postavljamo granice, poput onih da izbegnemo sagorevanje, neki oko nas neće dobro reagovati. Kada osoba navikne na vaše stalno “da”, možda neće znati kako da se nosi sa „ne“. Poslodavci, porodice, i braća i sestre u crkvi mogu da ne razumeju šta radimo. Možete doživeti narušavanje odnosa, ali takođe možete ostvariti bogatije odnose i zaista uživati u aktivnostima života. Kada sledimo Boga, možemo verovati da je On veran da zadovolji naše potrebe (Matej 6:33). Bog nas je oblikovao i On zna šta je najbolje za nas. Kada se oslonimo na Njega, možemo se pouzdati da će poravnati naše staze (Poslovice 3:5-6). Potrebno je mudrosti, razlikovanja, i vere da živimo unutar Božijih parametara, ali upravo ovde nalazimo pravi život.

Od sagorevanja se oporavljamo tako što ulazimo u Božiji odmor. Sledećeg puta, izbegavamo sagorevanje tako što ostajemo usaglašeni sa Božijim posebnim smernicama za naše živote. To znači da se savetujemo sa Njim o našim rasporedima, odvajamo vreme za brigu o nama, i učimo da zavisimo od Njegove sile da izvrši naše dužnosti. Naš identitet nije zasnovan na zadacima koje obavljamo već na našem odnosu sa Isusom. Činimo posao na koji nas On poziva, i činimo to celim našim srcem, ali ne idemo izvan granica koje je On postavio. Prihvatamo pomoć od drugih jer nas je Bog pozvao u zajednicu. Prihvatamo Njegov odmor jer je to milosni dar Oca punog mudrosti i ljubavi. Bog je više zainteresovan za naš odnos sa Njim nego za ono što radimo (Osija 6:6). Ne postoji ništa duhovno u „sagorevanju za Isusa“.