 Pol Trip U službi često ima trenutaka kada te neka biblijska vizija podstiče da ideš napred, a Bog te poziva da čekaš. Čekanje ume da postane obeshrabrujuće i teško. Kako izgleda aktivno čekati, učestvovati u onome što Bog radi, a ne opirati se čekanju? Predložiću vam par stvari.
0 Comments
 Marissa Henley Pozvala sam Katarinu tog dana na ručak jer sam znala da će mi reći istinu. Vršila sam pritisak na muža da donese važnu finansijsku odluku. Znala sam da ne radim ispravnu stvar, ali sam imala puno izgovora za to. Bio mi je potreban neko ko će uz puno ljubavi da me ispravi. Katarina me nije razočarala. Ona je moja starija, hrabrija prijateljica.  Sperdžen je poznavao silu molitve i znao je koliko mu je molitva potrebna. Kad bi ga pitali koja je tajna tako snažnog uticaja njegovih propovedi, Čarls Sperdžen bi često odgovarao: Moji ljudi se za mene mole.”
Saveti i citati o uspešnoj molitvi koji slede su iz nove knjige: Ohrabren da se moli: Klasične Sperdženove propovedi o molitvi (Encouraged to Pray: Classic Spurgeon Sermons on Prayer.)  Kada podučavamo/ propovedamo ili savetujemo iz Biblije, naročito iz Starog zaveta, izbegavajmo moralističko podučavanje koje se fokusira na pojedinca i podstiče ugledanje na ‘junaka’ (na primer, David). Ne, Isus jeste i treba da bude viđen kao centar svake priče…. u centru nije osoba koja pati. Sve priče u Starom zavetu ukazuju na Hrista i/ili njegovo delo (Luka 24:26-27).  Radomir Raša Jovetić
Jedna pobožna žena koja se u svojoj zajednici isticala po služenju, dobrim delima i uzornom hrišćanskom životom je jednom prilikom razgovarala sa svojim pastorom. U sred razgovora mu je rekla sledeće: ,,Pastore, pa čak i da nema vaskrsenja mrtvih, i da nema života posle smrti, ipak bi život nas hrišćana bio ispunjen i radostan na ovoj zemlji.’’ Pastor iznenađen ovom izjavom je samo slegao svojim ramenima, jer Biblija govori upravo suprotno.  Šon Martin O čemu je knjiga proroka Jone? Postavio sam ovo pitanje mnogo puta, i ljudi uglavnom govore otprilike ovako: „Pa, o Joni i velikoj ribi.“ Međutim, da li je? Nema sumnje da se riba pojavljuje u priči, ali, da li je to glavna poenta? Knjiga ima četrdeset osam stihova; riba se spominje u tri. To je otprilike šest procenata. Da li nismo obratili pažnju i propustili još nešto što je Bog rekao?  Kol Maršal
“Živeti život zajedno“ je postala učestala fraza hrišćana. Međutim, ono što je zaista važno je proživeti smrt zajedno1. Koliko hrišćanska je vaša zajednica? Godinama sam se vraćao na knjigu „Cena učeništva,“ autora Ditriha Bonhofera, i uvek sam ostavljen pitajući se koja je krajnja granica mog sledbeništva Isusa. U kom trenutku progonstva, utamničenja i stradanja bih odustao? Ovo je posramljujuće izazovna knjiga, ali ja se nekako izmigoljim iz njenih implikacija, zaključujući da je njemu bila data posebna milost da stoji uz Hrista suočavajući se sa neverovatnim okolnostima u Nemačkoj, tokom 1930-ih i 1940-ih, naime tokom nacizma i liberalne crkve koja se predala pred državom. Roditelji, obratite pažnju na uobičajene duhovne navike kod dece koja uspevaju kada odrastu2/13/2019  Trevin Vaks Roditelji, ne tumačite biblijsku poslovicu „nauči dete“ kao obećanje, pretpostavljajući da ako kao roditelji sve uradite kako treba, vaše dete će ispasti dobro. Poslovice su uopštene istine, ne posebna obećanja. Uostalom, kada uzmemo u obzir sveobuhvatan kontekst Biblije, videćemo koliko je kontraproduktivno pokušavati da naučimo decu da se pouzdaju u Boga ako iz našeg primera vide da se mi pouzdajemo u naše vaspitanje.  Kerolajn Sanders Na MTV filmskim nagradama u junu, Kris Prat je primio nagradu „Zvezda generacije“ za govor koji je ispunio Fejsbuk novostima o nadi i humoru. Njegove reči su bile duhovite i zanosne, podsetnik da svi vernici mogu da iznesu istinu evanđelja u svojim krugovima uticaja. Međutim, da li to i radimo? Iako smo iskusili silu evanđelja i znamo da je ono radosna vest, često je govorimo kao da nije ništa posebno. Ponekad recitujemo osnove kao da je ono dečija knjiga koju smo neprestano primoravani da čitamo iznova: dobra priča koja je postala dosadna jer smo je ponavljali. Četiri razloga zašto očekivati plodonosnost:Isusov motivacioni govor koji priprema učenike zamisiju2/8/2019  Kol Maršal Da li vam je potreban motivacioni govor da nastavite u službi evanđelja? Da li ste nedavno čuli kako su mediji ponovo u potpunosti pogrešno predstavili istinu Hrišćanstva? Da li se brinete da će Biblija biti potpuno zabranjena u državnim školama? Da li vam je dosta toga da hrišćani budu optuživani za sva zla u ovome svetu? Da li gledate kroz prozor i sumnjate da će vaš komšija ikada upoznati Hrista? Da li ste se pomirili sa time da budete barem verni, ali ne i plodonosni?  Burk Parsons
Psalmista je izjavio: “O, kako volim tvoj Zakon! O njemu povazdan razmišljam” (Ps. 119:97). Zašto bi neko voleo Božiji zakon? Zašto bismo voleli nešto što nam neprestano govori kako smo bedni grešnici, svakodnevno nam ukazuje na naše nedostatke, nemilosrdno nas podseća na sav naš greh koji nam donosi smrt i ne prestaje da nas baca na kolena, ostavljajući nas da vapimo za pomoć?  Met Čendler
Na Dan zahvalnosti, pre devet godina, imao sam napad. Taj napad je pokazao da imam tumor na prednjoj desnoj strani mog mozga. Četvrtog decembra, hirurzi su odstranili tumor. Imao sam 34 godine. Probudio sam se posle operacije osećajući slabost u svojoj levoj strani. Otpušten sam sa rehabilitacije šesnaestog decembra, imao sam ružni ožiljak na glavi, moja kosa je počela da opada, i čekalo me osamnaest meseci intenzivne hemoterapije i zračenja. Moj prvi pravi izlazak napolje desio se nedelju dana kasnije, kada sam za Badnje veče otišao na službu u svojoj crkvi. Dok sam sedeo u začelju prostorije, jedva sam uspevao da ostanem smiren.  Sem Alberi „Znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole, onih koji su pozvani po njegovom naumu“ (Rimljanima 8:28). Svaki put kad čitam ove poznate reči, primećujem kako sebi postavljam pitanje, da li ovo znam? Da li živim na osnovu ovoga? Nova godina svakome od nas daje priliku da ispitamo oslonac naših duši, posebno tokom napada straha i strepnje u vezi budućnosti.  Džered K. Vilson U poslednje vreme vodio sam brojne diskusije sa vođama raznih službi o tome zašto je toliko teško naći propovedanje koje je istinski usredsređeno na evanđelje. Čak i među onima koji inače zagovaraju biblijsku neophodnost da Hrist postane prioritet u našem propovedanju, ponekad je retko da naiđemo na propovedi koje ne tretiraju Hrista i njegovu milost kao opcionalne ili sekundarne. Zašto je ovo tako? Zašto nam je, uprkos tolikoj zastupljenosti korisnih resursa i primera, teško da podignemo našu homiletiku na viši nivo propovedajući Hrista? Ovo su tri moguća objašnjenja:  Greg Hendli Jednostavno sam znao. Istog trenutka kada bismo počeli da razgovaramo, bilo telefonom ili lično, mogao bih da osetim šta se desilo prethodne noći. Ponovo pornografija. Ton njegovog glasa, potišten duh i stav njegovog srca su govorili istu tužnu priču. Ovaj brat se molio, sakupljao novčanu podršku, i konačno, zajedno sa nama, uspeo da donese evenđelje nedosegnutima. Bio je tu, šest meseci je proveo na prvim linijama, samo da bi ostao po strani zbog pornografije. Bilo mi ga je žao, ali dok sam gledao na ljude na ulicama, bilo mi je žao njih. Požuda je slomila njegov žar za izgubljenima.  Dane Ortlund
„Propovedanje s evanđeljem u centru“. „Roditeljstvo s evanđeljem u centru.“ „Učeništvo s evanđeljem u centru.“ Na poleđini moje vizit-kartice piše: „Izdavač s evanđeljem u centru“. Ta mantra je prikačena za gotovo sve i svašta u hrišćanskom svetu u poslednje vreme.  Ejdrian Rasel Kada hrišćanima vođenje crkve padne teško, osećaju se nesigurno, čak i zbunjeno. Kad im se čini da ništa ne ide i da uspeh izostaje ma koliko se trudili, vođe počnu da traže usmerenje. Knjižare su pune knjiga koje obećavaju da će otkriti tajnu uspešnog vođstva. Nude razne korake, strategije, neporecive principe koji ne samo da obezbeđuju napredak, nego i omogućuju vođi da oslobodi svoj puni potencijal. Privlačni su im specijalni liderski kursevi, programi i postdiplomske studije koji će im dodati upravo to malo što im fali. Ili gledaju druge vođe i misle: „Eh da sam kao on, da sam takva ličnost, da imam harizmu i liderske sposobnosti, bilo bi drugačije.“ Mnoge hrišćanske vođe traže usmerenje i pitaju se šta im nedostaje. Pitaju se gde da idu i šta da rade.  OČEKIVANJA Ljudi koje vodimo s pravom od nas očekuju određeni nivo, ali treba uvek da budemo svesni da prvenstveno služimo Bogu i da njegova očekivanja treba da imaju prvenstvo. Ako damo sve od sebe pred Bogom, niko nema prava da očekuje više od nas. Kad naučimo da živimo i služimo svesni da nas Bog gleda, onda ćemo moći bolje da izađemo na kraj s mišljenjima i rečima drugih ljudi. Najvažnije je da vođa posveti dovoljno vremena svojoj porodici. Oni su naše najvažnije „stado”. Neko je nekad rekao: „Kad dođem u crkvu i vidim da sveštenikova žena izgleda kao da je krštena u limunovom soku, znam da postoje određeni problemi!”  Pet razgloga zašto je depresija stvarni problem među pastorima
Tom Rejner Mnogi pastori se istinski bore sa depresijom Ovo je istina danas i bilo je istina kroz istoriju crkve. Veliki Čarls Sperdžen se borio sa depresijom tokom svog života. Martin Luter i Džon Banjan su prošli kroz mnoge napade anksioznosti i straha. Božiji ljudi su zaista glinene posude.  Znate li onaj osećaj kad čitate biblijski odlomak koji vam je toliko poznat da ga skoro i ne gledate? A onda vam jedna reč iskoči, promeni vam pogled na svet i tad jasno vidite. Kao kad slažete 3D slagalicu i slika se odjednom pojavi.
Vodio sam proučavanje Dela apostolskih. Na početku nam je data idilična slika prvih hrišćana, i to dvaput, u slučaju da prvi put nismo shvatili (Dela 2:42-47; 4:32-37). Molili su se. Slušali su apostolsko učenje. Jeli su zajedno. Prodavali su posede i brinuli se za siromašne. Ananija i Safira malo kvare sliku (Dela 5:1-11), ali ostaje opšti utisak skladnog zajedništva.  Dejvid Paulison
Hrišćani često pogrešno shvataju posvećenje. Mnogi ga vide kao cilj koji moraju postići. „Posvećen“ si tek kad dostigneš određeni nivo svetosti. To nije potpuno netačno. Postoji, zapravo, neki apsolutni cilj. Biblija nam govori da ćemo, kad budemo videli Isusa licem u lice, biti kao on. Potpuno ćeš biti okarakterisan verom, ljubavlju, radošću, poniznošću i svim drugim dobrim rodovima. Prva poslanica Jovanova nas ohrabruje da se očistimo radi nade da ćemo jednog dana, kad se Hristos vrati, postati kao on.  Jade Campbell
Pre dve godine smo moj muž i ja prošli kroz bolan proces raspadanja crkve. Sećam se poslednje službe do živopisnih detalja: gde je koja porodica sedela na bogosluženju, koje pesme su svirali na slavljenju i kako se držao moj muž, glavni pastor. Sedeo je u drugom redu, pogurenih ramena, spuštene glave, osećao je težinu neispunjenih očekivanja članova te crkve. Rad u crkvi, koja je bila ponovo osnovana i čiji smo deo bili pet godina, sada je završen. Iako smo se jako trudili da budemo verni, rezultat rada je zatvorena crkva.  Thabiti Anyabwile
Pakao je stvaran Neki ljudi koji za sebe kažu da su hrišćani rado izbegavaju sve „neprivlačne“ delove o večnoj osudi koja je u rukama gnevnog Boga. U najblažem obliku rečeno, to učenje im je neprijatno. Ne poriču ga; nego, jednostavno, više bi voleli da ne postoji. U jačem obliku, ti hrišćani su u stanju da odbace i celokupnu doktrinu o paklu jer ne ide uz Boga punog ljubavi i nekako nas vraća na doba neprosvećenosti.  Džoš Mudi Fariseji su bauk među evanđeoskim hrišćanima. Zato je teško čak i pomisliti da mi sami možemo biti fariseji. Oni su neki drugi ljudi – loši ljudi, legalisti, osuđivači, oni koji napadaju Hrista i brane lažnu i licemernu religiju. „Licemeri“ je najvažniji opis. Fariseji se ponašaju kao da su pravedni, dok „cede komarca“ greha, oni „gutaju kamilu“ zla (Mt. 23:24). Putuju morem i kopnom da pridobiju jednog sledbenika, samo da ga pretvore u dvostruko goreg sina pakla (Mt. 23:15). Mi nikako nismo jedan od njih.  Kevin Haloran Š.M.: Peti i poslednji deo procesa je ono što nazivamo održavanje impulsa. Ovo je veoma važno, zato što često na početku školske godine bivamo uzbuđeni, pokrenemo novu službu, međutim, dešava se da posustanemo do Božića. Zauzeti smo i umaramo se. Veoma je važno da održimo impuls. Deo održavanja impulsa čini neprekidan krug reformisanja vaših ličnih ubeđenja i činjenje blagih i iskrenih procena. Kako služba raste? Gde vidimo napredak evanđelja u ljudima? Da li postoje prepreke koje nas zaustavljaju? Da li možda treba da promenimo našu taktiku? Možda ono što radimo ne funkcioniše. Potrebno je da pronađemo drugačiji način da to uradimo. Deo održavanja impulsa (ovo može da zvuči nelogično) se sastoji od toga da prihvatamo neuspeh jedni drugih. Ako osećamo da impuls ne postoji i shvatimo da je to zbog toga što određeni način ne funkcioniše, u redu je ako kažemo: „Ovo ne funkcioniše. Idemo dalje. Šta možemo da naučimo iz ovoga? A onda, kako to da promenimo i pokušamo ponovo?“ |
O člancimaProjekat Timotej sarađuje i spreman je na saradnju sa organizacijama sličnih uverenja, kao što je The Gospel Coalition. PT ima dozvolu za prevod i objavljivanje svih članaka sa ovog sajta. Arhiva
October 2021
Kategorije
All
|
RSS Feed