 Dejvid Paulison
Hrišćani često pogrešno shvataju posvećenje. Mnogi ga vide kao cilj koji moraju postići. „Posvećen“ si tek kad dostigneš određeni nivo svetosti. To nije potpuno netačno. Postoji, zapravo, neki apsolutni cilj. Biblija nam govori da ćemo, kad budemo videli Isusa licem u lice, biti kao on. Potpuno ćeš biti okarakterisan verom, ljubavlju, radošću, poniznošću i svim drugim dobrim rodovima. Prva poslanica Jovanova nas ohrabruje da se očistimo radi nade da ćemo jednog dana, kad se Hristos vrati, postati kao on.
0 Comments
 Jade Campbell
Pre dve godine smo moj muž i ja prošli kroz bolan proces raspadanja crkve. Sećam se poslednje službe do živopisnih detalja: gde je koja porodica sedela na bogosluženju, koje pesme su svirali na slavljenju i kako se držao moj muž, glavni pastor. Sedeo je u drugom redu, pogurenih ramena, spuštene glave, osećao je težinu neispunjenih očekivanja članova te crkve. Rad u crkvi, koja je bila ponovo osnovana i čiji smo deo bili pet godina, sada je završen. Iako smo se jako trudili da budemo verni, rezultat rada je zatvorena crkva.  Thabiti Anyabwile
Pakao je stvaran Neki ljudi koji za sebe kažu da su hrišćani rado izbegavaju sve „neprivlačne“ delove o večnoj osudi koja je u rukama gnevnog Boga. U najblažem obliku rečeno, to učenje im je neprijatno. Ne poriču ga; nego, jednostavno, više bi voleli da ne postoji. U jačem obliku, ti hrišćani su u stanju da odbace i celokupnu doktrinu o paklu jer ne ide uz Boga punog ljubavi i nekako nas vraća na doba neprosvećenosti.  Džoš Mudi Fariseji su bauk među evanđeoskim hrišćanima. Zato je teško čak i pomisliti da mi sami možemo biti fariseji. Oni su neki drugi ljudi – loši ljudi, legalisti, osuđivači, oni koji napadaju Hrista i brane lažnu i licemernu religiju. „Licemeri“ je najvažniji opis. Fariseji se ponašaju kao da su pravedni, dok „cede komarca“ greha, oni „gutaju kamilu“ zla (Mt. 23:24). Putuju morem i kopnom da pridobiju jednog sledbenika, samo da ga pretvore u dvostruko goreg sina pakla (Mt. 23:15). Mi nikako nismo jedan od njih.  Kevin Haloran Š.M.: Peti i poslednji deo procesa je ono što nazivamo održavanje impulsa. Ovo je veoma važno, zato što često na početku školske godine bivamo uzbuđeni, pokrenemo novu službu, međutim, dešava se da posustanemo do Božića. Zauzeti smo i umaramo se. Veoma je važno da održimo impuls. Deo održavanja impulsa čini neprekidan krug reformisanja vaših ličnih ubeđenja i činjenje blagih i iskrenih procena. Kako služba raste? Gde vidimo napredak evanđelja u ljudima? Da li postoje prepreke koje nas zaustavljaju? Da li možda treba da promenimo našu taktiku? Možda ono što radimo ne funkcioniše. Potrebno je da pronađemo drugačiji način da to uradimo. Deo održavanja impulsa (ovo može da zvuči nelogično) se sastoji od toga da prihvatamo neuspeh jedni drugih. Ako osećamo da impuls ne postoji i shvatimo da je to zbog toga što određeni način ne funkcioniše, u redu je ako kažemo: „Ovo ne funkcioniše. Idemo dalje. Šta možemo da naučimo iz ovoga? A onda, kako to da promenimo i pokušamo ponovo?“  Kevin Haloran Četvrta faza je ono što nazivamo inovacija i implementacija. Do sada već znamo što je potrebno da radimo u službi. Potrebno je da činimo učenike od svih naroda, da budu poslušni svemu što je Gospod Isus Hrist zapovedio. A način i sredstva za činjenje učenika su Reč Božija i molitva. Dok Božiji Duh potvrđuje Reč, ljudi postaju učenici. Inovirati i implementirati znači postavljati sebi pitanja poput: gde nas je Bog postavio? Ko su naši bližnji? Kako ćemo ih učiniti učenicima? A ovo će se razlikovati u zavisnosti od vašeg konteksta.  Kevin Haloran Šon Martin: Treća faza, prema knjizi „Projekat loza,“ je ono što nazivamo blaga i iskrena procena. Blaga i iskrena procena podrazumeva razgovor između vođa o našem trenutnom stanju. Dakle, nešto poput određivanja dijagnoze vaše crkve, kućne grupe, programa nedeljne škole, ili bilo čega drugog što trenutno radite. Kakvi smo kao vođe? Da li se molimo i poučavamo Reč Božiju? Da li uočavamo napredak evanđelja? Ne govorim samo o brojevima, već i o uočavanju napredka evanđelja u ljudima. Da li primećujemo njihov rast u Hristu? Da li je mesto gde se sastajemo ono pravo?  Kevin Haloran - Šon Martin Kevin Haloran: Da li možeš da objasniš drugu fazu „Projekta loze“? Šon Martin: Druga faza govori o reformaciji vaše lične kulture. Ovo nije jednostavno stvar koju jednom uradimo kada se obratimo Hristu, složimo se s Njim da želimo da živimo pod Njegovim autoritetom i činimo učenike kao što nam je zapovedio. Reformacija vaše lične kulture je nešto što traje.  Kevin Haloran - Šon Martin K.H.: U prvoj fazi sam pronašao nešto što je neverovatno korisno. To su četiri komponente službe, četiri komponente učeništva. Da li bi mogao da kažeš nešto o njima? Š.M.: Prva komponenta je navešćivanje Božije Reči na razne načine. Ne smatramo da je ekspozicijska služba ograničena samo na propovedaonicu. Smatramo da postoje razne mogućnosti za ekspozicijsku službu jer ona predstavlja jednostavno poučavanje Božije reči sa ciljem da se prenese Božija namera. Prema tome, prva komponenta podrazumeva želju da pronađemo što je više moguće prilika za navešćivanje Božije Reči, jer se na ovaj način stvaraju učenici.  Kevin Haloran Kevin Haloran: Jedan od glavnih ciljeva službe Leadership Resources u SAD-u i inostranstvu je da kod pastora i vođa koje obučava, razvije ekspozicijski pristup službi. Sa mnom je Šon Martin, direktor programa za našu obuku u Evropi. Šon da li bi nam rekao . . . Šta je ekspozicijski pristup službi, i zašto je toliko važan?  Dejvid „Topdžija“ Gandersen Najvažnije vreme da budete u crkvi je kada za to niste raspoloženi. Nedavno sam razgovarao sa troje hrišćana – dvoje su se borili sa depresijom, a treći je nedavno doživeo težak raskid veze – koji su u toku teškog perioda prestali da se okupljaju sa Božijim narodom. Bilo to na nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, svo troje su doneli odluku da prestanu da idu u crkvu.  Herijet Konor Savremeni roditelji, poput mene, žive u uskovitlanom moru saveta i informacija. Očajno nastojimo da se držimo 10 stvari koje svaki roditelj mora da zna, 12 grešaka koje čine novi roditelji, i 17 navika posebno srećnih porodica. Međutim, na kraju se osećamo zbunjeno zbog protivrečnih saveta, krivo zbog naših nesavršenosti, i plašimo se da ne naštetimo svojoj deci.  Vanita Rendal Risner Nekim danima se budim plačući. Kada se ovo desi, često ni ne znam zašto. Možda zbog tereta neizrečenih problema kojih se bojim da iskažem, praćenim nejasnim strahom od toga šta može doći sledeće. Ili možda zbog rastućeg shvatanja da će bol koji osećam samo rasti tokom dana. Nedavno sam imala jedan od ovih dana. Dan pre toga, moja ruka se činila beskorisnom. Nisam mogla da podignem šolju kafe. Nisam mogla da pišem. Nisam mogla da uradim ono što sam želela. Osećala sam se zarobljenom u svom telu, i ovo je postalo isuviše poznat osećaj. Ponekad se skoro činilo kao umiranje.  Dejvid Šrok Emanuil. Bog je s nama. Ovo je dobra vest, zar ne?U stvarnosti, često skačemo na dobru vest Božića bez toga da prikladno upozorimo na lošu vest. Kao rezultat toga, mi umanjujemo milosrđe evanđelja i obim našeg slavljenja. Uzmite u obzir da dolazak svetog Boga ne znači život za nečiste pobunjenike; on znači smrt. Samo pitajte Nadava i Avihua (3. Moj. 10), Uzu (2. Sam. 6), ili Izraelce u izgnanstvu. Ako nas naš greh sprečava da prebivamo na Božijoj svetoj gori (Ps. 15), koliko više bi to da je „Bog s nama“ trebalo da nas ispuni strahom – strahom koji je tu dok ne spoznamo kako je Bog preokrenuo lošu vest u dobru, tako što je poslao Sina kao našeg Emanuila.  Bret Mekraken U mnogim delovima sveta danas, živeti udoban hrišćanski život, može biti lako. Ovo je uistinu slučaj tamo gde ja živim – u Okrugu Orindž, u Kaliforniji. Međutim, da li je to dobra stvar? Želim da kažem da je hrišćanska vera u suštini nelagodna. Biti učenik Isusa znači odreći se sebe (Mt. 16:24), uzeti krst (Lk. 14:27), biti progonjen (Jvn. 15:20; 2.Tim. 3:12), odreći se osnovnih udobnosti doma (Lk. 9:58), napustiti prioritet porodice (Lk. 9:59-62; 14:26), biti spreman odreći se materijalne imovine (Mt. 19:21; Lk. 14:33), biti raspet sa Hristom (Gal. 2:19,20). A ovo je samo početak. .  Gaj Voters „Divna milost! Kako slatko zvuči ona koja spasi mene grešnika!“ „Veličanstvena milost našeg Gospoda punog ljubavi, milost koja prevazilazi naš greh i krivicu.“ „Predivna milost Isusa, veća nego sav moj greh; kako da je opišem, gde da počnem slaveći je?  Burk Parsons
Čarls Hodž, teolog iz devetnaestog veka sa teološkog fakulteta Prinston je rekao: “Evanđelje je toliko jednostavno da mala deca mogu da ga razumeju, a toliko duboko da studije najmudrijih teologa ne mogu da iscrpe njegova bogatstva.” Evanđelje je apsoltuna osnova za sve što verujemo i ono je sama srž onoga što mi jesmo kao hrišćani. Međutim, mnogi verujući hrišćani imaju poteškoća da odgovore na ovo jednostavno pitanje: Šta je evanđelje? Kada poučavam, zapanjen sam time koliko mnogo mojih studenata ne znaju da daju biblijski precizno objašnjenje toga šta evanđelje jeste, i šta više, šta evanđelje nije.  Majkl Kruger
Živimo u svetu punom konkurentnih tvrdnji o tome šta je istina. Svaki dan smo obasipani izjavama o tome šta je istina, a šta je laž. Govori nam se šta da verujemo, a šta da ne verujemo. Traži se od nas da se ponašamo na ovakav način, a ne na neki drugi. U svojoj mesečnoj rubrici “Šta znam zasigurno,” Opra Vinfri nam govori kako da vodimo naše živote i odnose. Urednička strana Njujork Tajms-a nam redovno govori kakav pristup treba da zauzmemo prema velikim moralnim, pravnim, ili pitanjima javne politike današnjice. Ričard Davkins, britanski ateista i evolucionista, nam govori kako da razmišljamo o našem istorijskom poreklu i našem mestu u svemiru.  Kevin Dejang Najveća potreba u vašem životu, a i u mojem, je da vidimo slavu Boga u osobi Isusa Hrista. Ubeđen sam da će više evangelizacije, više molitve, više vernosti, više svetosti teći iz izvora naših života jedino kada počnemo da pijemo iz dubina Hristovog izvora. Ako želite da budete milosrdniji, pogledajte na Isusa koji je vapio na krstu: “Oče oprosti im, jer ne znaju šta čine.” 
Volimo Reč Božiju u Pismima Starog i Novog zaveta, i izražavamo radosno ushićenje psalmiste u Tori, ‘volim tvoje zapovesti više nego zlato… Kako ljubim zakon tvoj.’ Prihvatamo celu Bibliju kao Reč Božiju, nadahnutu Božijim Duhom, izgovorenu i napisanu putem zemaljskih pisaca. Podređujemo joj se kao krajnje i jedinstveno autoritativnoj, u vladanju našim verovanjem i ponašanjem. Svedočimo o sili Božije reči u ostvarivanju njegove svrhe spasenja. Potvrđujemo da je Biblija zaključna pisana reč Božija, neprevaziđena nikakvim kasnijim otkrivenjem, ali se istovremeno radujemo što Sveti Duh prosvetljava umove Božijeg naroda tako da Biblija nastavlja da govori Božiju istinu na sveže načine ljudima u svakoj kulturi. [19] 
Rapidan rast crkve na mnogim mestima ostaje plitak i ranjiv, delimično zbog nedostatka odgojenih vođa, a delimično zbog toga što mnogi od njih koriste svoj položaj za sticanje svetske moći, osiono ponašanje ili lično bogaćenje. Zbog ovoga, Božiji narod trpi, Hrist se izvrgava poruzi, a evanđeoska misija potkopava. Kao prioritetno rešenje za ovo najčešće se predlaže ‘obuka u vođstvu’. I zaista, programi obuke vođa svih vrsta su se umnožili, ali problem i dalje ostaje, verovatno iz dva razloga.  Berk Parsons Kad pomislimo na Božji zakon, prvo što bi trebalo da nam padne na pamet je ljubav – Božja ljubav prema nama, palim grešnicima, koja nas navodi da ga volimo, uživamo u Njemu i da ga proslavljamo. Božji zakon je milostiv dar i ima tri osnovne uloge. Kao prvo, ima ulogu učitelja, jer nam pokazuje savršenu Božju pravednost tj. našu nepravednost i greh, a ukazuje nam i na opasnost od Božjeg suda, po Božjoj milosti nas vodeći pokajanju i veri u Isusa Hrista, koji je ispunio sve pravedne zahteve Božjeg zakona (Rim. 3:20; 4:15; Gal. 3:19–24). Drugo, zakon deluje tako što obuzdava zlo u svim domenima društva. Na taj način on čuva čovečanstvo i pomaže ispunjenju opšteg Božjeg plana otkupljenja Njegovog zavetnog naroda (5. Moj. 19:16–21; 1. Tim. 1:8–11). Treće, zakon je vodič za pravedan život svim ljudima. On nas, kao voljenu Božju decu, uči šta je ugodno našem nebeskom Ocu i ispunjava Hristov zakon (1. Kor. 9:21; 1. Sol. 4:1–8).  Kit Matison Dobro pamtim rođenje oba moja deteta. Iako je razlika među njima šest godina, sećam se priprema za oba odlaska u bolnicu. Vožnje do nje. Kako sam pratio suprugu do lifta. Sećam se monitora, sestara, doktora i članova porodice. Iščekivanja i čekanja. Najviše se sećam trenutka kad sam prvi put video svoju decu i lica moje supruge kad bi joj sestre pružile čvrsti zamotuljak s detetom. Pogled mi sada pada na sliku na kojoj držim svoju upravo rođenu ćerku, pre dvanaest i po godina. Rođenje deteta je zaista zadivljujuće i nezaboravno iskustvo.  Dž. V. Fesko
Godine 1647, grupa pastora i teologa reformisanih crkava je na skupu u londonskoj Vestminsterskoj opatiji sastavila zbirku dokumenata koju danas znamo po imenu Vestminsterski standardi, koji uključuju Ispovedanje vere i Veliki i Mali katihizis. Teolozi su se trudili da sastave zbornik učenja reformacije kako bi stvorili jedinstvenu reformisanu crkvu na Britanskim ostrvima. U pitanju i odgovoru 33 Malog katihizisa oni sažimaju jedan od glavnih stubova tradicije reformacije:Šta je opravdanje? Opravdanje je čin Božje besplatne milosti kojim nam On oprašta sve grehe i prihvata nas kao pravedne, jedino zahvaljujući Hristovoj pravednosti koja nam je pripisana i koju primamo samo verom.  Tom Askol
Jedna od stvari koja je zajednička većini dece je želja da odrastu. Jedva čekaju da porastu i da iskuse život sa gledišta nekoga ko je prerastao detinjstvo. Bilo da to podrazumeva polazak u školu ili dobijanje vozačke dozvole, privilegije i prilike koje prate zrelost navode decu da streme odrastanju. I odrasli čekaju da deca odrastu. Kada se ne razvijaju i ne sazrevaju, to nije normalno i zabrinjava nas. |
O člancimaProjekat Timotej sarađuje i spreman je na saradnju sa organizacijama sličnih uverenja, kao što je The Gospel Coalition. PT ima dozvolu za prevod i objavljivanje svih članaka sa ovog sajta. Arhiva
December 2019
Kategorije
All
|
RSS Feed