Propovedajte Reč

Stiven Loson

Uzrok svakog vremena reformacije i svakog časa duhovnog probuđenja jeste obnavljanje biblijskog propovedanja. Taj uzrok i posledica su vanvremenski i nerazdvojivi. Ž. H. Merle D’Obinje, priznati istoričar reformacije, piše: „Jedina istinska reformacija je ona koja proizilazi iz Reči Božije.” Odnosno, u kom pravcu ide propovedaonica, u tom pravcu ide i crkva.

Takav slučaj je bio u protestantskoj reformaciji šesnaestog veka. Bog je podigao Martina Lutera, Žana Kalvina, i druge reformatore da vode ovo doba. Glavna stvar je bila njihovo obnavljanje ekspozicijskog propovedanja koje je pomoglo pokretanje ovog religijskog pokreta koji je okrenuo Evropu, a u svoje vreme, i zapadni svet naopačke. Uz „sola Scriptura” kao bojnim pokličem, nova generacija biblijskih propovednika je propovedaonici vratila staru slavu i oživela apostolsko hrišćanstvo.
Isto je bilo i u zlatno vreme puritanaca u sedamnaestom veku. Obnavljanje biblijskog propovedanja se širilo kao nezaustaviva vatra kroz suvu religiju Škotske i Engleske. Oživljavanje izvornog hrišćanstva došlo je u vidu vojske biblijskih ekspozitora – Džona Ovena, Džeremije Burovsa, Samjuela Ruderforda, i drugih – koji su na britansko carstvo marširali sa otvorenom Biblijom i podignutim glasovima. U svom probuđenju, monarhija je bila potresena a istorija – promenjena.

Osamnaesti vek je svedočio potpuno isto. Biblijski utemeljeno propovedanje Džonatana Edvardsa, Džordža Vitfilda i Tenentovih, grmelo je kroz rane kolonije. Atlantska obala je bila naelektrisan objavljivanjem evanđelja, a Novu Englesku je prekrila oluja. Reč se propovedala, duše su se spasavale, a carstvo raslo.
Činjenica je da je obnova biblijskog propovedanja uvek bila vodeći uzrok u svakom probuđenju pravog hrišćanstva. Filip Šaf piše: „Svaki istinski napredak u istoriji crkve je uslovljen novim i dubljim proučavanjem Pisma.“ Odnosno, svako veliko probuđenje u crkvi je bilo prouzrokovano povratkom na ekspozicijsko propovedanje.
​
Dr Martin Lojd-Džons, propovednik Vestminsterske crkve London, navodi: „Najhitnija potreba u hrišćanskoj crkvi danas je istinsko propovedanje; i kao što je to najhitnija potreba u crkvi, tako je i najveća potreba u svetu.“ Ako je doktorova dijagnoza tačna, a pisac ovoga veruje da jeste, onda povratak istinskom propovedanju – biblijskom propovedanju, ekspozicijskom propovedanju – jeste najveća potreba u ovom ključnom času. Ako želimo da reformacija dođe u crkvu, moramo da počnemo od propovedaonice.

U svoje vreme, prorok Amos je upozoravao da se sprema glad, smrtonosna suša koja će prekriti zemlju; nije mislio na odsustvo same hrane ili vode, već da će ta oskudica biti daleko kobnija. Biće to glad za slušanjem Božije Reči (Amos 8,11). Crkva danas se zasigurno nalazi u sličnom vremenu nestašice. Tragično, ekspozicija je zamenjena zabavom, doktrina dramom, teologija glumom, a propovedanje nastupima.

Ono što je tako očajno potrebno danas je da se pastori vrate svom najuzvišenijem pozivu – božanskom pozivu da „propovedaju Reč“ (2. Timoteju 4,1-2).

Šta je ekspozicijsko propovedanje? Ženevski reformator Žan Kalvin je objasnio: „Propovedanje je javno izlaganje Pisma od strane čoveka kojeg je poslao Bog, u kome je sam Bog prisutan u sudu i u milosti.“ Drugim rečima, Bog je neuobičajeno prisutan, kroz svoga Duha, u propovedanju Njegove Reči. Ovakvo propovedanje počinje u biblijskom tekstu, ostaje u njemu, i objašnjava značenje koje je Bog zamislio, u obliku koje menja život.

Ovo je bila poslednja odgovornost koju je Pavle dao mladom Timoteju: „Propovedaj Reč, spreman i u vreme i u nevreme, uveravaj, prekorevaj, bodri, sa svom strpljivošću i poukom“ (2. Timoteju 4,2). Ovakvo propovedanje iziskuje naveštavanje potpune Božije namere u Pismu. Sva pisana Reč mora biti obrazložena. Ni jedna istina ne treba da bude nepoučena, ni jedan greh neotkriven, milost neponuđena, obećanje nedostavljeno.

Probuđenje poslano sa neba će doći jedino kada Pismo ponovo bude ustoličeno na propovedaonici. Mora da postoji glasno i jasno objavljivanje Biblije, takva vrsta propovedanja koja daje jasno objašnjenje biblijskog teksta zajedno sa ubedljivom primenom, podsticajem i pozivom.
Svaki propovednik mora da se ograniči istinom Pisma. Kada Biblija govori, Bog govori. Ne postoji ništa što Božiji čovek treba da govori odvojeno od Biblije. Za propovedaonicom ne sme da paradira ličnim mišljenjima, niti da izlaže svetske filozofije. Propovednik je ograničen na jedan zadatak – propovedanji Reči.

Čarls Hadon Sperdžen je rekao: „Radije bih rekao pet reči iz ove knjige nego 50,000 reči filozofa. Ako želimo probuđenja, moramo da oživimo poštovanje prema Božijoj Reči. Ako želimo obraćenja, moramo da unesemo više Božije Reči u naše propovedi.“ Ovo ostaje potreba za kojom vapi naše vreme.

Neka nova generacija snažnih ljudi istupi i govori, i neka to čini glasno i jasno. U kom pravcu ide propovedaonica, u tom pravcu ide i crkva.

_________________________________________

Prevod Igor Mudri
Kopirajt Ligonier Ministries
 http://www.ligonier.org
http://www.ligonier.org/learn/articles/preach-word/
Tabletalk Magazine
January 1st, 2010