Reformacija vaše lične kulture (Druga faza)

​Kevin Haloran - Šon Martin
Kevin Haloran: Da li možeš da objasniš drugu fazu „Projekta loze“?
Šon Martin: Druga faza govori o reformaciji vaše lične kulture. Ovo nije jednostavno stvar koju jednom uradimo kada se obratimo Hristu, složimo se s Njim da želimo da živimo pod Njegovim autoritetom i činimo učenike kao što nam je zapovedio. Reformacija vaše lične kulture je nešto što traje.

Kako bih dao primer: neka od pitanje koja stalno postavljam su:
Koga obučavam? Da li činim neke učenike? Da li se molim za ljude koji još nisu hrišćani? Kada sam se poslednji put molio da mi Bog otvori vrata da kažem evanđelje nekome ko nije vernik? Kada sam poslednji put u molitvi tražio da učinim nekoga učenikom tako što ću mu podeliti evanđelje?
Nastavite da utvrđujete svoja ubeđenja. Postavite sebi pitanje: „Da li verujem da su Reč Božija i molitva temelj celokupne službe? Da li u toku jedne nedelje težim da odvojim što je više moguće vremena za činjenje učenika kroz službu Božije Reči i moltive?
Ako ste vođa koji ohrabruje svoju crkvu da čini učenike, a vi to sami ne radite, nalazite se u opasnosti.
K.H.: Nikada vas neće slediti.
Š.M.: Upravo tako. Neophodno je da vodimo kroz svoj primer. Ako ljudi vide da njihov vođa čini učenike, oni će takođe činiti učenike.
Podeliću sa vama još jedan primer: nedavno smo imali slučaj gde je potencionalni misionar zatražio od misijskog odbora naše crkve sledeće: “Želeo bih da idem u tu i tu zemlju i postanem misionar. Da li biste me podržali?” Jedno od pitanja koje volim da postavim ljudima koji razmišljaju o misijskom radu je: “Da li si misionar ovde i sada?”
Ponekad, kada postavim ovo pitanje, ljudi me pogledaju zbunjeno. Ali, ovo je važno pitanje, jer ako vaše ubeđenje sada nije: “Želim da činim učenike tu gde me je Bog postavio,” obuka za misionara, dobijanje finansijskih sredstava i selidba u drugu zemlju neće od vas stvoriti misionara koji čini učenike. To mora da proizilazi iz ubeđenja da činite učenike gde god se nalazili.
K.H.: Možemo pogrešno da razumemo veliko poslanje koje kaže, “Idite i činite učenike,” i mislimo, “Moram da idem negde daleko kako bi činio učenike.” Ne, veliko poslanje znači činjenje učenika dok prolazimo kroz život, gde god nas je Gospod postavio.
Š.M.: Dok idete, počevši od Jerusalima, pa Judeje i Samarije, pa do kraja sveta. Neki od nas će ići do kraja sveta, ali neki će ostati tu gde jesu. Potrebni su nam i jedni i drugi. Potrebni su nam ljudi koji će ostati ovde i činiti učenike na svojim poslovima. Na primer, pošto sam u punovremenoj služni, ne radim sekularni posao. Stoga, nisam u mogućnosti da činim učenike od ljudi koji rade za XYZ korporaciju. Međutim, ja obučavam ljude da čine učenike, i oni će dosegnuti ljude na mestima na kojim ja ne bih mogao. I oni će činiti učenike u tom kontekstu. Ti si misionar tamo gde te je Bog postavio.

_________________________________________________

Kopirajt: Leadership resources international
Prevod: Igor Mudri
https://www.leadershipresources.org/reforming-your-personal-culture