Samo milost

​Gaj Voters
​„Divna milost! Kako slatko zvuči ona koja spasi mene grešnika!“ „Veličanstvena milost našeg Gospoda punog ljubavi, milost koja prevazilazi naš greh i krivicu.“ „Predivna milost Isusa, veća nego sav moj greh; kako da je opišem, gde da počnem slaveći je?

Hrišćani vole da pevaju o Božijoj milosti – i s pravom. Jovan nam govori da smo od Isusove „punoće svi primili, i to milost na milost“ (Jvn. 1:16). Mnoge novozavetne poslanice počinju i završavaju tako što pisac izražava svoju čežnju za time da milost Isusa bude sa Njegovim narodom. Poslednje reči u Bibliji glase: „Milost Gospoda Isusa sa svima“ (Otk. 22:21).
Reformatori su razumeli važnost Božije milosti u biblijskom učenju o spasenju. Zapravo, jedan od slogana koji definiše reformacijsko učenje je bio sola gratia, što prevedeno sa latinskog znači „samo po milosti“. Hrišćani su spaseni samo po Božijoj milosti.

Među protestantima postoji rasprostranjeno nerazumevanje i pogrešno iznošenje učenja Rimokatoličke crkve o milosti. Ponekad možemo čuti: „Rim uči da se spasavamo po delima, a protestanti uče da smo spaseni po milosti.“ Ova izjava, iako česta, je uvreda protiv Rimokatoličke crkve. Rim ne uči da je čovek spasen po delima odvojeno od milosti. Oni, u stvari, uče da je čovek spasen po Božijoj milosti. 

Čemu se onda Rim protivi kada je u pitanju reformacijsko učenje? Gde se nalazi granica koja deli Rim i reformaciju? Nalazi se u jednoj reči – sola („samo“). Reformatori su insistirali da je grešnik spasen samo po Božijoj milosti, Njegovoj nezasluženoj naklonosti. Ova doktrina podrazumeva da ništa što grešnik čini, ne donosi mu prednost kada je u pitanju Božija milost, i da grešnik ne sarađuje sa Bogom kako bi zaslužio spasenje. Spasenje je, od početka do kraja, suvereni Božiji dar onima koji nisu dostojni i ne zaslužuju ga. Kao što je Pavle napisao hrišćanima u Korintu koji su bili skloni da se hvale: „Jer, ko ti daje prednost? Šta imaš, a da nisu dobio? Pa, ako si dobio, zašto se hvališ kao da nisi dobio?“ (1.Kor. 4:7). Niko nikad ne može da stane pred Boga i kaže: „Pogledaj na mene i ono što sam uradio!“ Bog nije dužnik, ni kada je u pitanju spasenje (Rim. 11:35).

Jedan odeljak Pisma u kojem je doktrina o spasenju po milosti veoma očigledna se nalazi u Efescima 2:1-10. Pavle je Efescima pisao nakon što je prethodno služio među njima oko tri godine (Dela 20:31). Dela apostolska jasno ukazuju da se Pavle ozbiljno posvetio propovedanju i poučavanju Reči Efescima (19:8-10; 20:20-21).
Poslanica Efescima nam daje uvid u bogatstvo učenja koje je Pavle predstavio crkvi. U prvom poglavlju, Pavle nas vodi do “nebesa” (1:3). Pokazuje nam Očev plan da spasi grešnike kroz svog Sina, delo koje je primenio i osigurao Duh Sveti. Ovaj plan je ogroman – Otac “nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom u Hristu” (3. stih). Pavle, iznad svega, naglašava kako ovaj plan otkupljenja vodi do slavljenja Božije slavne milosti (stihovi: 6, 12, 14).

Nakon zahvaljivanja i molitve za Efesce, Pavle primenjuje nebesku stvarnost iz 1:3-14, na naše pojedinačne živote u stihovima 2:1-10. Dva puta naglašava činjenicu da smo „milošću spaseni“ (2:5,8). Kako je Božija milost vidljiva u spasenju? Kao što kaže Pavle, ona je vidljiva kada Bog čini one koji su mrtvi, živima u Hristu. Kako bismo više cenili Božiju milost, razmislimo šta znači biti „mrtav“ a šta znači biti „živ“ u kontekstu Efescima 2:1-10.
Ko su „mrtvi“? Ovde su uključeni i Efesci („A vi ste bili mrtvi u ... prestupima i gresima,“ 1. stih). Ovde su takođe uključeni i Pavle i njegovi sunarodnici Jevreji („svi mi smo nekada živeli ... udovoljavajući požudama svoga tela,“ 3. stih). U stvari, ovde su uključeni svaki muškarac, žena i dete koji su u Adamu („pa smo, kao i ostali, po prirodi bili podložni Božijem gnevu,“ 3. stih). „Mrtvi“ su, dakle, ljudi poput tebe i mene.

Šta znači biti „mrtav“? Pavle ukazuje na tri stvari u ovom odeljku. Prvo, to znači biti pod osudom. Pre Hrista, mi smo bili „mrtvi zbog svojih prestupa i greha u kojima [smo] nekada živeli.“ Bog je rekao Adamu u Postanju 2 da je smrt plata za greh. Kada kršimo Božiji zakon, krivi smo pred svetim Bogom, odgovorni Njegovoj pravdi. Drugo, biti mrtav znači da smo bili pod jarmom. Služili smo trojici gospodara – ovome svetu („držali ste se običaja ovoga sveta,“ 2:2), telu („udovoljavajući požudama svoga tela i sledeći telesne želje i nagone,“ 2:3), i Sotoni („držali se ... poglavara vazdušnih sila, duha koji sada deluje u nepokornima,“ 2:2). Treće, biti mrtav znači biti podložan gnevu. Bili smo, „kao i ostali, po prirodi podložni Božijem gnevu“ (2:3). Zbog našeg greha smo pravedno bili podložni nezadovljstvu svetog Boga. Ovakvi smo bili „po prirodi“ – drugim rečima, rođeni smo u ovakvom stanju.

Mnogi ne prihvataju ovakvo učenje. Mnogi izvan crkve pretpostavljaju da su ljudi u osnovi dobri. Skloni su da veruju, barem implicitno, da ako ljudima pružimo dobro obrazovanje, primere, ili zakone, oni će krenuti ispravnim putem. Sami zakoni, uzvišeni primeri, i pravo obrazovanje su od ogromne vrednosti, ali oni ne mogu da promene srce koje je u pobuni protiv Boga. Unutar crkve, mnogi su rekli i još govore da su ljudi bolesni, čak očajnički bolesni. Ovi bolesni ljudi, još uvek, imaju ono što je potrebno da sarađuju i odgovore na Božiju milost. Međutim, Pavle ne kaže da su oni bolesni. On kaže da smo, odvojeno od Hrista, mrtvi. Duhovno govoreći, bez Hrista, mi smo sahranjeni leševi. Isto kao što leš ne može da smogne snage da izađe iz svog groba, tako ni mi ne možemo da se približimo Bogu. Toliko loše je naše stanje bez Hrista.

Dobra vest je da Pavle ovde ne završava. U 4. stihu, Pavle prelazi sa nas na Boga, sa zla koje smo mi učinili, na dobro koje Bog čini u Hristu. U nastavku ovog odeljka, Pavle ističe tri stvari o Božijoj milosti:
Prvo, ukazuje nam na Božije delo u stihovima 5-6: „s Hristom [je] oživeo i nas, koji smo bili mrtvi u svojim prestupima. Milošću ste spaseni. S njim nas je vaskrsao i posadio nas na nebesima u Hristu Isusu.“ Bog je vaskrsao Hrista iz mrtvih i posadio ga sebi zdesna (1:18-20), i kroz naše jedinstvo sa Hristom, učinio je nešto neverovatno za nas. Pavle kaže da je Bog oživeo one koji su bili mrtvi. To je ono što je izazvalo Pavla da uzvikne: „Milošću ste spaseni“ (2:5).
​
Drugo, Pavle nam ukazuje ne Božiji motiv. Zašto je Bog oživeo one koji su bili mrtvi? To nije učinio zbog naših dela. Pavle kaže u 9. stihu da to nije ni zbog dela koje smo učinili pre nego što smo postali hrišćani, ni zbog dela nakon što smo postali hrišćani. U suprotnom, mogli bismo da se „hvalimo“ (9. stih). Umesto toga, kao što kaže Pavle, Bog nas je oživeo zbog Njegove „milosti,“ Njegove „ljubavi, kojom nas je zavoleo“ (4. stih). Pavle na trenutak menja pravac svojih misli kako bi nam jasno dao do znanja da su Božija ljubav i milosrđe izvor našeg spasenja.

Treće, Pavle nam ukazuje na Božiju svrhu. Zbog čega je Bog oživeo one koji su bili mrtvi? U 7. stihu, Pavle govori da je to zbog toga, da bismo mi, sada i u večnosti, prikazali „preobilno bogatstvo [Božije] milosti u dobroti prema nama u Hristu Isusu.“ Kako ovo možemo da činimo? Ovo činimo tako što u našim životima prikazujemo delo našeg Stvoritelja i Otkupitelja – mi smo „stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da ih činimo“ (10. stih).

Dakle, spaseni smo sola gratia – samo po Božijoj milosti. Udaljavajući nas od života nemoralnosti i dozvole za greh, Božija milost nam kroz evanđelje daje čežnju za životom posvećenosti i čistote. Zašto je ovo tako? Poznati autor himni Isak Vots, je dobro preneo Pavlovu poentu kada je napisao u svojoj himni „Kada se osvrnem na čudesan krst“: „Kada bih predao celog sebe, taj dar bio bi suviše mali. Ta ljubav toliko divna i božanska, traži moju dušu, moj život, moje sve.“ Razlislite o ovome sledeći put kada budete pevali o milosti Božijoj.

___________________________________

Kopirajt:LIGONIER MINISTRIES
Prevod: Igor Mudri
http://www.ligonier.org/learn/articles/grace-alone/