Volimo Božiju reč

​​
Volimo Reč Božiju u Pismima Starog i Novog zaveta, i izražavamo radosno ushićenje psalmiste u Tori, ‘volim tvoje zapovesti više nego zlato… Kako ljubim zakon tvoj.’ Prihvatamo celu Bibliju kao Reč Božiju, nadahnutu Božijim Duhom, izgovorenu i napisanu putem zemaljskih pisaca. Podređujemo joj se kao krajnje i jedinstveno autoritativnoj, u vladanju našim verovanjem i ponašanjem. Svedočimo o sili Božije reči u ostvarivanju njegove svrhe spasenja. Potvrđujemo da je Biblija zaključna pisana reč Božija, neprevaziđena nikakvim kasnijim otkrivenjem, ali se istovremeno radujemo što Sveti Duh prosvetljava umove Božijeg naroda tako da Biblija nastavlja da govori Božiju istinu na sveže načine ljudima u svakoj kulturi. [19]

A)    Osoba koju Biblija otkriva. Mi volimo Bibliju kao što nevesta voli pisma svog muža, ne zbog papira na kojem su, nego zbog osobe koja kroz njih govori. U Bibliji nam Bog daje lično otkrivenje svog identiteta, karaktera, svrha i postupaka. Ona je primarni svedok o Gospodu Isusu Hristu. Čitajući je, mi ga s velikom radošću susrećemo kroz njegovog Duha.  Naša ljubav prema Bibliji je izraz naše ljubavi prema Bogu.

B)    Priča koju Biblija kazuje. Biblija kazuje univerzalnu priču o stvaranju, padu, iskupljenju tokom istorije i novoj tvorevini. Ovo sveobuhvatno kazivanje pruža nam koherentno biblijsko viđenje sveta i oblikuje našu teologiju. U centru ove priče vrhunac su spasonosni događaji krsta i i vaskrsenja Hristovog koji sačinjavaju srž evanđelja. Upravo je to priča (u Starom i Novom zavetu) koja nam govori ko smo, zašto smo ovde, i kuda idemo. Ova priča Božije misije definiše naš identitet, pokreće našu misiju, i uverava nas da je svršetak u Božijim rukama. Ova priča mora da oblikuje sećanje i nadu Božijeg naroda i da određuje sadržaj njegovog evangelizacionog svedočanstva, dok se ono prenosi sa kolena na koleno. Moramo objavljivati Bibliju svim mogućim sredstvima, jer je njena poruka za sve ljude na zemlji. Zato se iznova predajemo, stalnom zadatku prevođenja, širenja, i naučavanja pisama u svakoj kulturi i jeziku, uključujući i one koji su pretežno usmeni ili neknjiževni.

C)    Istina koju Biblija naučava. Cela Biblija nas uči celom Božijem naumu, istini koju Bog želi da znamo. Mi joj se pokoravamo kao istinitoj i pouzdanoj u svemu što tvrdi, jer je ona Reč Boga koji ne može lagati i neće izneveriti. Ona je jasna i dovoljna za otkrivanje puta spasenja. Ona je temelj za istraživanje i razumevanje svih dimenzija Božije istine.
Živimo, međutim, u svetu punom laži i odbacivanja istine. U mnogim kulturama vidi se dominantni relativizam koji poriče postojanje bilo kakve apsolutne istine, ili da se ona može spoznati. Ako volimo Bibliju, onda moramo ustati u odbranu njenih istinitih tvrdnji. Moramo pronaći nove načine da jasno izrazimo biblijski autoritet u svim kulturama. Iznova smo rešeni da ćemo, kao deo našeg truda iz ljubavi prema Božijoj reči, težiti da branimo istinu Božijeg otkrivenja.

D)    Život koji Biblija zahteva. ‘Nego ti je vrlo blizu ova reč, u ustima tvojim i u srcu tvome da bi je tvorio.’ Isus i Jakov nas pozivaju da budemo izvršioci Reči a ne samo slušači. [20] Biblija oslikava kvalitet života koji treba da odlikuje vernika i zajednicu vernika. Od Avrama, preko Mojsija, psalmista, proroka i mudrosti Izraela, i od Isusa i apostola, učimo da takav biblijski stil života podrazumeva pravdu, milosrđe, poniznost, integritet, istinitost, seksualnu neporočnost, darežljivost, ljubaznost, samo-odricanje, gostoprimstvo, mirotvorstvo, ne-osvetoljubivost, činjenje dobra, oproštenje, radost, zadovoljstvo i ljubav – sve zajedno u životima slavljenja, hvale i vere u Boga.

Priznajemo da olako kažemo da volimo Bibliju, bez da volimo život koji ona naučava – život koji ima visoku cenu praktične poslušnosti Bogu kroz Hrista. Ipak ‘ništa tako elokventno ne preporučuje evanđelje kao preobraženi život, i ništa mu toliko ne ruši ugled kao lična nedoslednost. Od nas se traži da se ponašamo na način koji je dostojan Hristovog evanđelja pa čak i da ga ‘ukrašavamo’, čineći ga lepšim svojim svetim životima.’ [21] Stoga, zarad Hristovog evanđelja, iznova obećavamo da ćemo dokazivati svoju ljubav prema Božijoj reči tako što ćemo joj verovati i slušati je. Nema biblijske misije bez biblijskog življenja.

​________________________________________________

Treći Lozanski kongres za svetsku evangelizaciju (Kejptaun, 16-25. oktobar 2010.)
​