Čudo stvaranja

Uzeo sam male stvari iz Svetog pisma koje pokazuju Božiju blisku uključenost u stvaranje.

Na primer, ovde u Prvoj Korinćanima 15:38, Pavle upoređuje kako se seme poseje u jednom obliku, a izlazi na videlo u drugom obliku sa „telom“ drugačijim od svih drugih tela. On kaže: „Bog mu daje telo kakvo je hteo, i to svakom semenu svoje telo“ (moj prevod – u originalu ne kaže da svakoj „vrsti“ semena daje telo, već svakom semenu daje telo koje mu priliči!)

Ovo je izvanredna izjava o Božijoj uključenosti tako što Bog osmišljava svako seme da donese plod u vidu sopstvene jedinstvene biljke (ne samo vrstu, već svako pojedinačno seme!)

Pavle ovde ne uči o evoluciji, već ukazuje na to kako uzima zdravo za gotovo Božiju blisku uključenost u stvaranje. Očigledno, Pavle ne može da zamisli da bi ijedan prirodni proces trebalo da otpočne a da Bog nije uključen u izvršavanje istog.

Ponovo, u Psalmu 94:9 piše sledeće: „Zar Onaj koji je usadio uho ne čuje? Zar Onaj koji je sazdao oko ne vidi?“ Psalmista podrazumeva da je Bog stvorio oko i da je osmislio način na koje je uho usađeno u glavu da izvrši svoj zadatak da čuje.

Dakle, kada se divimo jedinstvenosti ljudskog oka i izvanrednoj strukturi uha, ne treba da se divimo slučajnim procesima, već Božijem umu, stvaralaštvu i sili.

Slično piše u Psalmu 95:5: „More je njegovo, on ga je načinio, i njegove su ruke sazdale kopno.“ Božije učešće u stvaranju kopna i mora je takvo da sadašnje more pripada njemu.

To nije kao da je na neki bezličan način sve to pokrenuo pre milijardu godina. Tačnije, on je taj koji ga poseduje jer ga je stvorio. Danas je to njegovo delo i nosi obeležje njegovog Stvoriteljskog prava na to, kao što umetničko delo pripada onome ko ga je naslikao sve dok ga ne proda ili pokloni.

Ja ovo ističem ne da bih razrešio sve probleme oko pitanja stvaranja sveta, nego da bih vas pozvao da budete potpuno svesni Boga, da ga uzvisujete i da budete prožeti Bogom u svim svojim zapažanjima i razmišljanjima o čudima sveta.