Da li je Božija ljubav uslovna?

Jakov nas uči da postoji dragoceno iskustvo „veće milosti“ i da nam se Bog „približava“. Nesumljivo, ovo je predivno iskustvo – veća milost i posebna Božija blizina. Ali pitam vas: da li je ovo iskustvo Božije ljubavi bezuslovno? Ne, nije. To je uslovljeno našom poniznošću i našim približavanjem Bogu. Bog je „milostiv[iji] . . . prema poniznima . . . Približite se Bogu pa će se i on približiti vama.“    

Postoje dragocena iskustva Božije ljubavi koja zahtevaju da se borimo protiv ponosa, da težimo ka poniznosti i da održavamo Božiju blizinu. To su uslovi. Naravno, sami uslovi su Božije delovanje u nama. Ali to nisu ništa manje uslovi koje ispunjavamo.  

Ako je to tačno, bojim se da bi neprikladna, biblijski nesmotrena uveravanja u današnje vreme da je Božija ljubav potpuno bezuslovna, mogla da spreči ljude da čine upravo ono što Biblija kaže da treba da čine kako bi uživali u miru za kojim tako očajnički čeznu. Pokušavajući da pružimo mir posredstvom „bezuslovnosti“ mi možda držimo ljude podalje od samog leka koji Biblija propisuje.

Sasvim sigurno, objavimo jasno i glasno, da su božanska ljubav prema izabranju, božanska ljubav pokazana u Hristovoj smrti, i božanska ljubav našeg duhovnog preporođenja – našeg novog rođenja – potpuno bezuslovni.

Hajde da neumorno objavljujemo radosnu vest da je naše opravdanje zasnovano na važnosti Hristove poslušnosti i žrtve, a ne na našoj (Rimljanima 5:19: „Kao što su neposlušnošću jednoga mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni“).

Ali objavljujmo i biblijsku istinu da će najpotpunije i najprijatnije iskustvo Božije milosti i Božije blizine uživati oni koji svakodnevno praktikuju poniznost i približavaju se Bogu.