Da li zanemarujete svoje spasenje?

Postoji li osećaj veličanstvenosti u vašem umu u vezi sa vašim spasenjem? Ili ga vi zanemarujete?

Da li se odazivate veličini svog spasenja? Ili se prema njemu odnosite onako kako se odnosite prema svojoj poslednjoj volji i testamentu, ili prema vlasništvu nad svojim automobilom, ili prema tapiji na vašu kuću? Jednom ste to potpisali i nalazi se tamo negde u nekoj fioci, ali to nije baš neka važna stvar koja vam je na umu. Retko razmišljate o tome. To nema svakodnevnog uticaja na vas. U suštini, vi to zanemarujete.

Ali kada zanemarite vaše veliko spasenje, šta vi zapravo zanemarujete? Evo šta on govori kada kaže: „Ne zanemarujte svoje veliko spasenje!“

Ne zanemarujte to da vas Bog voli.

Ne zanemarujte to da vam je Bog Svemogući oprostio, prihvatio vas, zaštitio, osnažio i vodio.

Ne zanemarujte žrtvovanje Hristovog života na krstu.

Ne zanemarujte besplatni dar pravednosti koji se uračunava verom.

Ne zanemarujte uklanjanje Božijeg gneva i Božiju naklonost usled izmirenja s njim.

Ne zanemarujte Svetog Duha koji prebiva u vama, i zajedništvo i prijateljstvo živog Hrista.    

Ne zanemarujte odsjaj Božije slave na Isusovom licu.

Ne zanemarujte slobodan pristup prestolu milosti.

Ne zanemarujte neiscrpno bogatstvo Božijih obećanja.

Ovo je zaista veliko spasenje. Zanemarivanje spasenja je veliki greh. Ne zanemarujte tako veliko spasenje. Jer ako to učinite, da li ćete moći da izbegnete sud? To je ono što se pita pisac ove poslanice: „Kako onda mi da je izbegnemo ako prenebregnemo toliko spasenje?“

Dakle, biti hrišćanin je nešto što je veoma ozbiljno – ne nešto što je neprijatno, već nešto što je ozbiljno. Trebalo bi da budemo iskreni u tome da budemo radosni u našem velikom spasenju.  

Ovaj svet nas neće skrajnuti prema prolaznim i pogubnim zadovoljstvima greha. Nećemo zanemariti našu večnu radost u Bogu – što je cilj ovog spasenja. Radije ćemo iskopati svoje oči nego da budemo odmamljeni od tako velikog spasenja.