Divljenje na kraju istorije

Kada se Isus vrati na ovu zemlju, kao što je obećao, onima koji nisu poverovali u evanđelje, Pavle kaže da će biti „kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave“. To je strašna pomisao i treba da prestravi sve neverne koji čuju tu istinu.

I koliko samo treba da otrezni nas koji verujemo, te da nas ispuni sa ozbiljnošću za sve ono što rizikujemo u ovom svetu. Treba da učini da se saosećanje javi u našim srcima za one koji ne veruju, ili čak ne znaju, evanđelje.

Ali da bi nas održao u našim nevoljama, Pavle nam ovde daje dve divne reči ohrabrenja i nade: „A vama mučenicima Bog će dati pokoj“. Ako doživljavamo strašno pojačavanje nevolja pred kraj istorije, Božija reč je: „Čvrsto se držite, olakšanje je na putu“. Vaše nevolje neće imati poslednju reč. I vaši naizgled moćni neprijatelji će zažaliti zbog dana kada su dirali u Božije ljude.

Ali zatim dolazi najbolja reč ohrabrenja i nade. Ne samo da ćemo dobiti olakšanje kada Gospod dođe, već ćemo dobiti najveće iskustvo za koje smo na prvom mestu i stvoreni: videćemo njegovu slavu, i divićemo joj se tako da će Bog biti proslavljen u nama tako da to ceo svet vidi.  

Stih 10: „On dolazi u онај дан да се прослави у својим светима и да буде диван у свима вернима Stvoreni smo da se divimo Bogu. Niko i ništa nije toliko vredan divljenja kao raspeti, vaskrsli car slave koji ponovo dolazi, Isus Hristos. On će doći do odredišta svoje slave, a mi ćemo doći do odredišta naše radosti dok počinjemo savršeno, bezgrešno, beskrajno divljenje onom najčudesnijem.