Na šta se oslanjaš da bi bio siguran da će se tvoja vera održati do Hristovog dolaska?
Pitanje nije: Veruješ li u večnu sigurnost? Pitanje je: Kako ostajemo sigurni?
Da li istrajnost naše vere presudno počiva na pouzdanosti naše sopstvene odluke? Ili prevashodno počiva na Božijem delu kojim nas on čuva u veri?
Velika je i divna istina Svetog pisma da je Bog veran i da će učiniti postojanim do kraja one koje je pozvao. Naše uverenje da smo večno sigurni je uverenje da će Bog učiniti sve što je potrebno da nas sačuva u veri.
Sigurnost večnosti nije ništa veća od sigurnosti u to da će nas Bog sada sačuvati u veri. Ali ta sigurnost je veoma velika za sve one koje je Bog pozvao.
Bar tri odlomka na ovaj način povezuju Božji poziv i to kako nas Bog čuva u veri:
„On [Gospod] će vas učiniti postojanima (čuvati) do kraja, da budete besprekorni na dan našeg Gospoda Isusa Hrista. Veran je Bog koji vas je pozvao u zajedništvo sa njegovim Sinom, Isusom Hristom, našim Gospodom“ (1. Korinćanima 1:8–9).
„A Bog mira neka dovrši vaše posvećenje, te da se celo vaše biće – duh, duša i telo – sačuvaju besprekornim za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista. Veran je Bog koji vas poziva, on će to i učiniti.“ (1. Solunjanima 5:23–24).
„Juda, sluga Isusa Hrista, a brat Jakovljev, pozdravlja vas, izabrane, koji živite u ljubavi Boga Oca, i pod zaštitom Isusa Hrista. Imajte obilje milosrđa, mira i ljubavi.“ (Juda 1–2). (Pogledajte kako je ista stvarnost iskazana i u Rimljanima 8:30, Filipljanima 1:6, 1. Petrovoj 1:5 i Judi 24.)
Božja „vernost“ garantuje da će on zauvek sačuvati sve koje je pozvao.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Osnova za sigurnost da će nas Bog sačuvati u veri.“
