Božija volja je da mu se približite

Zapovest koju dobijamo u ovom odeljku jeste da se približimo Bogu. Važan cilj pisca Poslanice Jevrejima je da se približimo Bogu, da imamo zajedništvo sa njim, da se ne zadovoljimo hrišćanskim životom u kom smo udaljeni od Boga.

Ovo približavanje nije fizički čin. Ne radi se o tome da treba da izgradite Vavilonsku kulu svojim dostignućima da biste otišli u raj. Ne radi se nužno ni o odlasku u crkvu, ni o hodu do oltara u njenom prednjem delu. Radi se o nevidljivom delu srca, koje možete izvršiti dok stojite u potpunom miru, dok ležite u krevetu u bolnici ili dok vozom idete na posao.

Ovo je središte evanđelja i to je suština Getsimanskog vrta i Velikog petka – da je Bog učinio zadivljujuće stvari koje su ga skupo koštale da bi nas približio sebi. On je poslao svog Sina da strada i umre da bismo kroz njega mogli da mu se približimo. Sve što je učinio u velikom planu otkupljenja učinio je da bismo mogli da mu se približimo. A ta blizina je na našu radost i na njegovu slavu.

Nismo mu potrebni. Ako ostanemo udaljeni od njega, on neće ni na koji način biti siromašniji. Mi njemu nismo potrebni da bi bio srećan u zajedništvu Trojstva. Ali on uveličava svoje milosrđe, dajući nam kroz svog sina slobodan pristup jedinoj stvarnosti koja može potpuno i zauvek da zadovolji naše duše, njemu, i to uprkos našem grehu. „Pun radosti pred tobom ću biti. Večne su divote u tvojoj desnici!“ (Psalam 16:11).

Ovo je Božija volja za vas, čak i dok ovo čitate. Zato je Hristos umro: da biste se vi približili Bogu.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Približimo se Bogu.“