Mnogi hrišćani danas ne znaju životno ugrožavajuću opasnost koju donosi vera u Hrista. Navikli smo se na slobodu od takvog progonstva. Čini se da stvari moraju biti takve.
Zato je naša prva reakcija na pretnju da bi stvari mogle biti drugačije često ljutnja. Ali taj gnev može biti znak da smo izgubili osećaj da smo stranci i došljaci („Voljeni, molim vas da se kao stranci i došljaci…“ 1. Petrova 2:11).
Možda smo se previše odomaćili u ovom svetu. Ne osećamo toliku čežnju za otadžbinom u Hristu kao što je Pavle osećao: „A naša otadžbina je na nebesima, odakle očekujemo Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista“ (Filipljanima 3:20).
Mnogima od nas je potreban podsetnik: „Voljeni moji, ne čudite se ognjenim nevoljama koje vas snalaze da vas kušaju. To što vam se događa nije ništa čudno“ (1. Petrova 4:12). Nije čudno.
Da li ste se ikada zapitali kako ćete proći u času poslednjeg suda? Kada vas revolveraš, držeći vas na nišanu, upita: „Da li si hrišćanin?“ Evo jake reči koja će vam dati nadu da ćete možda proći bolje nego što mislite.
Petar kaže: „Blaženi ste ako vas vređaju radi Hrista, jer Duh slave, Božiji Duh, počiva na vama“ (1. Petrova 4:14). Ovo Petrovo ohrabrenje kaže da će u času nesvakidašnje pretnje (radilo se o uvredi ili smrti) „Duh slave, Božiji duh počivati na nama.“ Zar to ne znači da Bog posebno pomaže u času krize onima koji pate zato što su hrišćani?
Ne mislim pod tim da je Bog odsutan u našim drugim patnjama. Mislim samo da se Petar posebno potrudio da kaže da će oni koji stradaju „radi Hrista“ doživeti posebno „počivanje“ „Duha slave, Božijeg Duha“ na njima.
Molite se da ovo bude vaše iskustvo kada suđenje dođe. U tom trenutku biće nam dostupni resursi za izdržljivost koje nemamo ni u jednom drugom trenutku. Budite ohrabreni.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Počinak u poslednjem času.“