Ideje imaju posledice

Viktor Frankl je za vreme Drugog svetskog rata bio zatvoren u nacističkim  koncentracionim logorima Aušvic i Dahau. Kao jevrejski profesor neurologije i psihijatrije postao je poznat širom sveta zahvaljujući svojoj knjizi Čovekova potraga za smislom,  koja se prodala u više od osam miliona primeraka.

On u njoj razmatra suštinu svoje filozofije koja je dobila naziv logoterapija  − naime, da je najosnovniji čovekov motiv da pronađe smisao u životu. U užasima koncentracionog logora je primetio da čovek može da izdrži skoro svako životno „kako“ ako zna „zašto“. Ali citat koji me je nedavno dotakao je sledeći:

Potpuno sam ubeđen da gasne komore Aušvica, Treblinke i Majdaneka u krajnjoj liniji nisu pripremljene u nekom ministarstvu u Berlinu, već za stolovima i na predavanjima nihilističkih naučnika i filozofa. („Victor Frankl at Ninety: An Interview,“ u First Things, april 1995, str. 41.)

Drugim rečima, ideje imaju posledice − posledice koje blagosiljaju ili uništavaju. Čovekovo ponašanje, bilo da je dobro ili loše, ne dolazi niotkuda, već proističe iz preovlađujućih stavova o stvarnosti koji postanu ukorenjeni u umu i rezultiraju dobrim ili zlim.

Biblija jasno iznosi istinu da ideje imaju praktične posledice tako što navodi sledeće : „Sve, naime, što je unapred napisano, napisano je… [da] imamo nadu“ (Rimljanima 15:4). Ideje koje su predstavljene u Svetom pismu imaju praktičnu posledicu, a to je nada.

Na drugom mestu Pavle kaže: „Cilj te naredbe je ljubav“ (1. Timoteju 1:5). Usađivanje ideja posredstvom „naredbe“ ili „uputstva“ proizvodi ljubav.

Nada i ljubav ne dolaze niotkuda. One rastu iz ideja − stavova o stvarnosti − otkrivenih u Pismu.

Drugi način na koji nam Pismo pokazuje da ideje imaju posledice je upotreba reči „dakle /stoga“, koja se u njemu spominje više od hiljadu puta. Te reči znače da ono što sledi proističe odnekud. Na primer, „Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista“ (Rimljanima 5:1). Ili: „Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu“ (Rimljanima 8:1). Ili: „Ne brinite se dakle za sutrašnji dan“ (Matej 6:34).

Ako želimo da živimo u sili ovih velikih praktičnih „stoga“, moramo dozvoliti da nama ovladaju ideje − stavovi o stvarnosti − koje im prethode i da ih se držimo. Ideje imaju posledice. Hajde onda da sve naše ideje dovedemo pod autoritet Božje reči.