Veličanstvo Boga se uveličava kada ga posmatramo iz perspektive stvaranja ex nihilo (ni iz čega). On zapoveda ništavilu, a ono se pokorava i postaje nešto.
Ni iz čega pravi glinu, a od gline pravi nas – grnčariju Gospodnju (Isaija 45,9) – svoj posed, predodređen za njegovu slavu, u potpunoj zavisnosti od njega.
„Znajte: Gospod Bog, on nas je sazdao i njemu pripadamo; mi smo njegov narod i stado njegove ispaše“ (Psalam 100,3). Ponizna je pozicija biti ovca i lonac koji pripadaju nekom drugom.
Jutros sam čitao Knjigu proroka Isaije i pronašao sam još jedan iskaz o Božijem veličanstvu. Kada sam to povezao sa Božijom apsolutnom moći i pravima koje ima kao Stvoritelj, planuo je plamen u mom srcu. Bum!
Isaija 33,21 kaže: „Ta onda ćemo imati dostojanstvenog Gospoda.”
Mi ćemo ga imati! Imaćemo ga na našoj strani. Tvorac je za nas, a ne protiv nas. Sa celom njegovom moći u vasioni i sa apsolutnim pravom da radi šta god želi sa onim što je stvorio — on je na našoj strani!
„Od kako je veka nisu čuli, nisu slušali, oko nije videlo, da bog neki osim tebe učini onima koji od njega očekuju.” (Isaija 64,4). „Ako je Bog za nas, ko može protiv nas??“ (Rimljanima 8,31).
Možete li se setiti bilo čega (mislim bukvalno bilo čega) što bi vam pružilo više utehe, sigurnosti i oduševljenja od toga da je Gospod u njegovom veličanstvu za vas?
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Kada je grnčar za nas: bum!“
