Kada je osećaj sramote na mestu?

Kad hrišćanin postane svestan toga koliko je njegovo nekadašnje ponašanje bilo puno zla i nepoštovanja Boga, s pravom se oseća posramljeno. Pavle kaže rimskoj crkvi: „Kad ste bili sluge greha…  kakav ste plod u to vreme imali? – ono čega se danas stidite“.

Svakako je normalno osvrnuti se u prošlost i osetiti bol zbog toga što smo nekada živeli životom koji je omalovažavao Boga. Naravno, taj osećaj ne bi smeo da nas parališe. Ali osetljivo hrišćansko srce ne može da razmišlja o ludostima iz mladosti a da ne oseti  bar malo sramote, čak i ako smo se u svemu izmirili sa Gospodom.

Osećaj stida koji je na mestu može da bude vrlo zdrav i može nas podstaći da se popravimo. Pavle je Solunjanima rekao: „Ako pak ko ne posluša našu reč upućenu ovom poslanicom, naznačite toga i ne mešajte se s njim – da se posrami“ (2. Solunjanima 3:14). To znači da je sramota ispravan i konstruktivan korak u obraćenju, pa čak i u vernikovom pokajanju posle perioda duhovne hladnoće i greha. Sramota nije nešto što treba izbegavati po svaku cenu. Ona svakako ima mesto u Božjem odnosu prema njegovom narodu.

Možemo zaključiti da je bibljski kriterijum za osećaj stida u pogrešno vreme i za osećaj stida u pravo vreme usmeren isključivo na Boga.

Biblijski kriterijum za osećaj stida u pogrešno vreme kaže: Ne osećaj sramotu zbog nečega što odaje čast Bogu, čak i ako drugi zbog toga misle da si slab, glup ili da nisi u pravu. Ili, da ovaj kriterijum usmeren na Boga iskažemo na drugi način: ne osećaj sramotu u nekoj zaista sramotnoj situaciji, osim ako na neki način nisi saučesnik u nečemu zlom.

Biblijski kriterijum za osećaj stida u pravo vreme kaže: Osećaj stid ako učestvuješ u bilo čemu što sramoti Boga, bez obzira na to koliko te zbog toga drugi vide kao jaku, mudru i pravičnu osobu.

Sramotu bi trebalo da osetimo jer ne odobravamo ponašanje koje ne poštuje Boga. Sramotu ne treba da osetimo ako svojim ponašanjem odajemo čast Bogu, čak i ako ljudi smatraju da treba da se stidimo.