Hrišćani ne žive samo u porazu. Ali ne živimo ni u savršenoj pobedi nad grehom. A onda kada ne uspemo da pobedimo greh, Rimljanima 7:13–25 nam pokazuje uobičajeni način na koji bi zdrav hrišćanin trebalo da reaguje.
Treba da kažemo:
- Volim Božiji Zakon (22. stih).
- Mrzim ono što sam upravo učinio (15. stih).
- Jadan sam ja čovek! Ko će me izbaviti ovog smrtnog tela? (24. stih).
- Hvala Bogu! Pobeda će doći kroz Isusa Hrista Gospoda mog. (25. stih)
Drugim rečima, nijedan hrišćanin ne želi da živi u porazu. Nijedan hrišćanin se ne zadovoljava time da živi u porazu. Ali, ako neko vreme doživljavamo poraz, ne treba da lažemo da se to ne dešava.
Nemojmo biti licemeri. Nemojmo se pretvarati. Manimo se razmetljivog perfekcionizma. Manimo se crkvenih odglumljenih osmeha ili živahne površnosti.
I još više od toga, sačuvaj nas, Bože, od slepila za naše sopstvene neuspehe i od brze osude drugih koja je njegova posledica.
Bože, pomozi nam da se osećamo gore zbog sopstvenih nedostataka nego zbog grešaka drugih.
Bože, daj nam poštenje, iskrenost i poniznost koju ima apostole Pavle u ovom tekstu! „Jadan sam ja čovek! Ko će me izbaviti ovog smrtnog tela? Hvala Bogu, koji to čini kroz Gospoda našeg Isusa Hrista! ” (Rimljanima 7:24–25).
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Ko je taj podeljeni čovek? – četvrti deo.”