Kako uživati u Božijoj reči

Nikada ne svodi hrišćanstvo na stvar zahteva, odluke i snage volje. Suština je u tome šta volimo, u čemu uživamo i šta nam je ukusno.

Kada je Isus došao na svet, čovečanstvo je bilo podeljeno na osnovu toga šta je volelo. „Svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost.“ (Jovan 3:19). Pravedne i nepravedne razdvaja ono u čemu uživaju — otkrivenje Boga u Isusu ili svetovni život.

Ovde bi se neko mogao zapitati: Kako mogu da uživam u reči Božijoj? Moj odgovor je dvojak:

1) molite se za nove receptore ukusa na jeziku vašeg srca;

2) razmišljajte o zapanjujućim Božjim obećanjima koje Bog daje svom narodu.

Isti psalmista koji je rekao: „Kako je slatka reč tvoja nepcu mome“ (Psalam 119:103), ranije je rekao: „Oči mi otvori, pa da gledam u čudesa tvojega Zakona.“ (Psalam 119:18). On se molio za ovo jer je Božiji dar imati duhovne oči da vidiš Božiju slavu, kao i imati receptore koji vole svetost na jeziku srca. Niko po svojoj prirodi ne žudi za Bogom, niti uživa u njemu i njegovoj mudrosti.

Ali kada se pomoliš, u stvari dok se moliš, razmišljaj o dobru koje Bog obećava svom narodu i o radosti zbog toga što imaš svemogućeg Boga kao svog pomoćnika sada i zauvek. Psalam 1:3–4 kaže da je osoba koja razmišlja o Božjoj reči „kao drvo usađeno kraj potočnih voda, koje rod svoj daje kada mu je vreme, a lišće mu nikada ne vene. Sve što radi, na dobro mu ide. Nisu takvi opaki! Oni su kao pleva što je vetar nosi”

Ko ne bi rado čitao knjigu čije čitanje od beskorisne pleve pravi moćni libanski kedar, a od teksaške prašnjave posude havajski voćnjak? Niko duboko u sebi ne želi da bude pleva – da bude bez korena, bez težine, da bude beskoristan. Svi mi želimo da crpemo snagu iz duboke reke stvarnosti i da da postanemo plodonosni, korisni ljudi.

Ta reka stvarnosti je reč Božija, i svi veliki sveci su pomoću nje postali veliki.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Uživanja u zakonu Božijem.“