Ta suverena milost takođe je izvor života za hrišćanskog hedonistu. Ono što hrišćanski hedonista najviše voli jeste doživljaj suverene milosti Boga koja ga ispunjava i koja se preliva za dobro drugih.
Misionari hrišćanski hedonisti vole iskustvo „ne ja, već milost Božija koja je u meni“ (1.Korinćanima 15,10). Oni uživaju u istini da je plod njihovog misionarskog rada isključivo od Boga (1. Korinćanima 3,7; Rimljanima 11,36).
Oni se osećaju radosnima jedino kada Gospodar kaže:„Bez mene ne možete ništa“ (Jovan 15,5). Oni kao jagnjad poskakuju zbog istine da je Bog skinuo neverovatnu težinu nove tvorevine sa njihovih ramena i stavio je na svoja. Bez gunđanja oni kažu: „Ne da smo sami od sebe sposobni da nešto za sebe tvrdimo, nego je naša sposobnost od Boga“ (2. Korinćanima 3,5).
Kada dođu kući na odsustvo, ništa im ne pričinjava više radosti nego da kažu crkvama: „Neću se usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bi mnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom“ (Rimljanima 15,18).
„Sa Bogom je sve moguće“ – ispred nas ove reči daju nadu, a iza nas daju poniznost. One su protivotrov očaju i ponosu – savršeni misionarski lek.
