Naš sluga, Isus

Isus ne samo da je bio sluga svog naroda dok je živeo na zemlji, nego će biti naš sluga i kada ponovo dođe. „Zaista vam kažem da će se sâm gospodar opasati, posaditi ih za trpezu i posluživati ih“ (Luka 12:37). Isus je naveo ovu sliku kao prikaz onoga što će učiniti po svom povratku.

I ne samo to, nego je on naš sluga i sada. „Nikada neću odstupiti od tebe, niti ću te ostaviti.“ Zato možemo smelo da kažemo: „Gospod je moj pomoćnik, neću se bojati; šta mi može učiniti čovek?“ (Jevrejima 13:5-6).

Da li se umanjuje Hristos ako se kaže da je on bio, jeste i da će uvek biti sluga svog naroda? Umanjivao bi se kada bi se reč „sluga“ odnosilo na nekog ko prima naređenja, ili ako bismo smatrali da smo mi njegovi gospodari. Da, to bi značilo oduzimanje časti Hristu. Ali ne bismo ga obeščastili rekavši da smo slabi i da nam je potrebna njegova pomoć.

Ne bismo oduzeli od njegove časti ako bismo rekli da je on jedini koji može da nas usluži onim što nam je najpotrebnije.

Ne bismo oduzeli od njegove časti ako bismo rekli da je on neiscrpno vrelo ljubavi i da njegovi resursi bivaju sve čudesniji što nam više pomaže i što se više na njega oslanjamo. Stoga možemo sa pouzdanjem reći: „Isus Hrist je živ da bi služio.“

Živ je da bi spasio. Živ je da bi davao. I oduševljen je time što je takav.

Ne opterećuju ga vaše brige. On cveta kada nosi teret, a ne kada ga daje. Voli da učini „onima koji od njega očekuju“ (Isaija 64:4). Njemu „su mili… oni što se nadaju milosti njegovoj“ (Psalam 147:11). Njegove oči „pomno gledaju po svoj zemlji da on pokaže svoju snagu onima koji su mu naklonjeni celim srcem“ (2. Knjiga dnevnika 16:9).  

Isus Hristos obiluje svemoćnom službom za sve koji mu veruju.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Isus Hristos živi da bi služio!“