Razgovaraj sa Bogom, a ne samo o njemu

23. psalam ima poučnu formu.

U stihovima od prvog do trećeg David govori o Bogu iz perspektive reči „on“:

Gospod je meni Pastir…

Odmara me… 

Vodi me…

Dušu moju oporavlja.

Potom u 4. i 5. stihu David govori o Bogu koristeći reč „ti“:

Pa da i dolinom smrtne sene hodam,

neću se bojati zla, jer si ti sa mnom;

štap tvoj i palica tvoja daju mi utehu.

Zatim se u 6. stihu vraća na perspektivu govora koristeći reč „on“:

Ja ću stanovati u Domu Gospodnjem [prim. prev: njegovom].

Pouka koju možemo izvući iz ovakvog korišćenja forme je da je dobro da ne pričamo dugo o Bogu bez razgovora sa Bogom.

Svaki hrišćanin je u najmanju ruku teolog laik — odnosno osoba koja pokušava da razume karakter i puteve Božije i da to pretoči u reči. Ako nismo pomalo teolozi, onda nikada nećemo reći ništa jedni drugima ni Bogu o Bogu i nećemo biti od prave pomoći jedni drugima u veri.

Ali ono što sam naučio od Davida iz 23. Psalma i iz drugih psalama jeste da treba da svoju teologiju isprepletem sa molitvom. Treba da često prekidam svoj razgovor o Bogu razgovorom sa Bogom.

Nedugo za teološkom konstatacijom: „Bog je velikodušan“, trebalo bi da usledi molitvena rečenica „Hvala ti, Bože, za tvoju velikodušnost.“

Odmah nakon rečenice: „Bog je slavan“, trebalo bi da usledi: „Obožavam tvoju slavu.“

Tako mora da bude ako Božiju stvarnost osećamo u svojim srcima, razmišljamo o njoj u svojim umovima i opisujemo je svojim usnama.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Umirujuće reči za Praznik rada.“