Dvadeset citata iz nove knjige Tima Kelera o propovedanju 

​Narednih dvadeset citata mi je privuklo pažnju dok sam čitao izvanrednu novu knjigu Tima Kelera „Propovedanje: Komuniciranje vere u dobu skepticizma“. Zahvaljujem se Toniju Reinku za ideju.
 
„Dok je razlika između loše propovedi i dobre propovedi uglavnom odgovornost propovednika, razlika između dobrog propovedanja i odličnog propovedanja leži uglavnom u delu Duha Svetog… Trebalo bi da uradimo posao koji je potreban kako bi naš govor bio dobar, a Bogu da prepustimo kako i koliko često će ga on učitiniti odličnim za slušaoca.“ (11, 12) „Tako nećemo održati samo poučnu lekciju, već propoved koja menja život. Nije dovoljno samo govoriti o Hristu, već ga i pokazati, ‘demonstrirati’ (1. Korinćanima 2,4) njegovu veličinu i prikazati ga kao vrednog slave i obožavanja. Ako to uradimo, Duh će nam pomoći, zato što je to njegova velika misija u svetu.“ (17-18)
​
„Kako bi dosegli ljude, propovednici evanđelja moraju izazvati priču kulture u tačkama sukoba i na kraju prepričati pravu priču, otkrivajući kako njene najdublje težnje za dobrom mogu biti ispunjene jedino u Hrusti.“ (20)

„Dobra propoved nije poput štapa koji udara po volji, već poput mača koji prodire do srca.“ (21)

„Ekspozicijsko propovedanje bi trebalo da obezbedi glavni izbor propovedi za hrišćansku zajednicu. Ono je najbolji metod za prikazivanje i prenošenje vašeg ubeđenja da je cela Biblija istinita. Ovaj pristup svedoči da verujete da svaki deo Biblije jeste Božija reč, ne samo određene teme i ne samo delovi sa kojima se lako slažete.” (32)

“Nedostatak ubeđenja će se pokazati u vašem javnom poučavanju i oslabiće njegov uticaj. Umesto navešćivanja, upozoravanja i pozivanja, vi ćete pričati priče, premišljati se i pretpostavljati.” (33)

“Za propovednika, ekspozicija je nešto poput pustolovine. . . .Ne možete potpuno predodrediti šta će ljudi slušati tokom narednih nekoliko nedelja i meseci. Kada se tekst otvori, pojavljuju se pitanja i odgovori koje niko nije znao da dolaze. Skloni smo da mislimo o Bibliji kao o knjizi odgovora na naša pitanja i to je sve. Međutim, ako stvarno dopustimo da tekst govori, moguće je da će nam Bog pokazati da čak ne postavljamo prava pitanja.” (36)

“Propovedanje nije samo objašnjvanje teksta, već i korišćenje istog da dotaknemo srce. Često vidim propovednike koji toliko vremena odvoje za prvi zadatak, da malo razmišljaju o drugom.” (41)

“Svaki put kada izlažete biblijski tekst, niste završili ukoliko ne prikažete kako nam on ukazuje da ne možemo spasiti sami sebe, već da to može jedino Isus.” (48)

“Moramo da održimo balans – da ne propovedamo Hrista bez propovedanja teksta, i da ne propovedamo tekst bez propovedanja Hrista.” (67)

“Ako se previše držite konteksta i izgubite pravi sadržaj evanđelja, privući ćete ljude ali niko neće biti promenjen. To nije ništa manje nego zanemarivanje dužnosti propovednika. Uglavnom ćete samo usmeravati ljude u trenutnom toku života. Sa druge strane, ako ne uzimate u obzir kontekst, i vaše propovedanje evanđelja bude bespotrebno strano kulturi i nerelevantno slušaocima, uvidećete da niko neće želeti da vas sluša.” (102-03)

“Hrišćanski propovednici moraju pokazati da se veomo dobro sećamo (ili barem razumemo) kako je to kada neko neveruje.” (110)

“Jedino ako tvoj Bog govori stvari koje te uznemire, možeš znati da imaš pravog Boga a ne samo tvorevinu svoje mašte. Dakle, autoritativna Biblija (tačka kontradikcije) nije neprijatelj ličnom odnosu ljubavi sa Bogom (tačka kontakta), već preduslov.” (113)

“Promena ne nastaje samo kroz davanje novih argumenata razumu, već takoće kroz hranjenje mašte novim lepotama.”(160)

“Ako nisi neprestano zapanjen Božijom milošću dok si sam, ne postoji način da se to desi u javnosti.” (168)

“Bićeš sklon da propovedaš ljudima koje tokom nedelje slušaš najviše. . . . Primena će prirodno dolaziti kroz sagovornike. . . .Jedini način da se prevaziđe ovo ograničenje je hotimična raznovrsnost ljudi koji vas okružuju.” (180,181)

“Ljudi se naviknu na istu boju ili visinu glasa. Daleko je efikasnije kada govornik može da pređe sa nežnog i blagog načina govora na glasan i grub! Dozvolite da biblijski tekst kontroliše vas, ne vašu narav. Naučite da komunicirate ‘glasnu istinu glasno’; ‘tešku istinu teško’; ‘slatku istinu slatko’.” (186)

“Iskušenje će biti da dozvolite propovedanju da vas podstiče da proučavate Reč. Morate dozvoliti da vas Reč podstiče na propovedanje. Pripremite propovednike više nego što pripremate propoved.” (205)

“Takozvane kulturološke reference – korišćenje citata iz filmova, popularne muzike, novina, veb stranica, društvenih medija, dnevnika i knjiga- mogu uglavnom da posluže za sticanje govornikovove lične verodostojnosti. Možete učiniti da se one čine prefinjenim, učenim ili modernim. . . .Sa time kao motivacijom izabraćete kulturološke reference kako bi privukli pažnju na sebe umesto da obelodanite i izazovete verovanje sukularne kulture, kao i da ispitate srca vaših slušalaca, što bi trebalo da bude jedini cilj.” (277 n. 41)

“Prema logici evanđelja, koraci u propovedi su: ‘Ovo moraš da radiš’, onda ‘Zbog ovoga to ne možeš da uradiš’, dalje sledi ‘Ovo je onaj koji je to uradio za tebe’, i na kraju ‘Ovako te vera u njega osposobljava da radiš isto’. Sledeći ovu logiku u propovedi podrazumeva da ćeš često dati praktičnu primenu na više od jednog mesta.” (293 n. 21)