Dnevno čitanje

Dve naše najdublje potrebe

Mi smo kao crkva „u“ Ocu i u „Gospodu.“ Šta to znači?

Reč „Otac“ prvenstveno podrazumeva brigu, izdržavanje, zaštitu, davanje i disciplinu. Dakle, biti „u“ Ocu značilo bi uglavnom biti pod staranjem i zaštitom Boga kao našeg nebeskog Oca.

Drugo obeležje koje se pominje je Gospod: Mi smo u Gospodu Isusu Hristu. Reč „Gospod“ prvenstveno podrazumeva autoritet, vođstvo i vlasništvo. Dakle, biti „u“ Gospodu znači uglavnom biti pod nadležnošću, pod vlašću i u posedu Isusa kao našeg vrhovnog Gospoda.

Dakle, Pavle pozdravlja crkvu u Solunu na ovakav način da bi ih podsetio da su porodica (pod staranjem Oca) i da su sluge (pod nadležnošću Gospoda). Ova dva opisa Boga kao Oca i Gospoda, a samim tim i Crkve kao porodice i sluge, odgovaraju dvema našim najdubljim potrebama.

Svako od nas ima potrebu za spasom i pomoći, s jedne strane, i potrebu za svrhom i smislom, s druge.

Potreban nam je nebeski Otac da se sažali nad nama i da nas izbavi od greha i jada. Njegova pomoć nam je potrebna na svakom koraku, jer smo toliko slabi i ranjivi.

Takođe nam je potreban nebeski Gospod da nas vodi kroz život, da nam kaže šta je mudro, da nam da veliki i smisleni zadatak koji treba da ispunimo, kao i razlog za postojanje, neku korisnu svrhu za način na koji nas je Bog stvorio. Ne želimo samo da budemo sigurni dok se Otac brine o nama – koliko god nam to bilo dragoceno i potrebno. Želimo veličanstven cilj za koji ćemo živeti.

Želimo da milosrdni Otac bude naš Zaštitnik, i želimo da svemogući Gospod bude naš pobednik, komandant i vođa u ostvarenju nekog velikog cilja. Dakle, kada Pavle kaže u 1. stihu, da ste crkva „u Bogu, Ocu našem, i Gospodu Isusu Hristu“, možemo naći počinak i pomoć u prvom delu – Bog je naš Otac! I možemo dobiti hrabrost i smisao u drugom — Isus je naš Gospod!

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Patnja i Drugi dolazak.“