Farisej u vama

Fariseji su bauk među evanđeoskim hrišćanima. Zato je teško čak i pomisliti da mi sami možemo biti fariseji. Oni su neki drugi ljudi – loši ljudi, legalisti, osuđivači, oni koji napadaju Hrista i brane lažnu i licemernu religiju. „Licemeri“ je najvažniji opis. Fariseji se ponašaju kao da su pravedni, dok „cede komarca“ greha, oni „gutaju kamilu“ zla (Mt. 23:24). Putuju morem i kopnom da pridobiju jednog sledbenika, samo da ga pretvore u dvostruko goreg sina pakla (Mt. 23:15).
Mi nikako nismo jedan od njih. U strogo istorijskom smislu, hrišćani nisu fariseji. Farisejska religija je odbacila Isusa kao Hrista. Stoga, kada neko slavi Isusa kao Sina Božijeg, on više nije farisej.
Međutim, da li postoji oblik farisejstva koji je živ i danas, prisutan čak među veroispovestima koje prihvataju Isusovo božanstvo, doktrinu milosti i učenje o Trojstvu? Ako ostavimo po strani doktrinalne i istorijske elemente farisejstva, sledećih šest oblasti, ako se ispitaju, mogu da otkriju fariseja u nama samima.

1. Naše molitve
Da li naše molitve, iako očigledno uzdižu Boga, prećutno uzdižu nas same (Lk. 18:9-11; Mt. 6:5)? Na primer, da li se molimo kako bi impresionirali one koji nas slušaju?

2. Naše propovedanje
Da li u našem propovedanju više brinemo o očuvanju ljudske tradicije od toga da navešćujemo Božiju upozoravajuću Reč (Mk. 7:8)? Na primer, da li se pozivamo na nešto što tekst ne tvrdi kako bi odbranili određenu eklisiološku tradiciju ili lični doktrinalni stav?

3. Naša praksa
Da li uspevamo da praktikujemo ono što propovedamo, ili bi našim slušaocima bilo bolje da slede ono što govorimo ali ne i ono što činimo (Mt. 23:3)? Na primer, da li bi neko u istoj meri mogao da gleda naš život u subotu uveče i nedelju ujutru, i bio lično izgrađen sledeći naš primer?

4. Naše prosuđivanje
Da li je naše rasuđivanje u skladu sa istinom i nečijim karakterom, ili prosuđujemo na osnovu nečijeg izgleda kako bismo izbegli suočavanje sa stavovima onih koji nisu poput nas (Jvn. 8:52)? Na primer, da li smo zatvoreniji da prihvatimo nečije propovedanje ako je taj neko drugačije obučen, govori drugačijim naglaskom, ili je završio drugačiji teološki fakultet?

5. Naši zaključci
Da li poričemo Božije natprirodno delovanje  kroz evanđelje u toj meri da postajemo slepi za očiglednu činjenicu da on deluje (Jvn. 9:34)? Na primer, da li nerado prihvatamo obraćenje nekoga ko je drugačijeg porekla, čak iako svi dokazi ukazuju na Božije delo?

6. Naši motivi
Da li smo skloni da koristimo neispravna sredstva radi onoga što mi smatramo ispravnim ciljem (Jvn. 18:2-3)? Na primer, da li smo skloni da se ponašamo poput manipulativnog političara – lažemo, pretimo, cenkamo se, obmanjujemo – kako bi ostvarili vidljivu duhovnu pobedu u našoj denominaciji ili crkvi?

U svojoj suštini, farisejstvo poriče Božije unutrašnje delovanje u korist spoljašnjih pojava (Mt. 23:25). Fariseji su odbili da slave Isusa kao Hrista – osim nekih slavnih izuzetaka (naravno, Pavla; vidi takođe Jvn. 3:1-15; 19:39-42) – jer se nije uklapao u njihovu predstavu Mesije, i ugrožavao je njihov religijski autoritet (Mt. 12:1-14).
Na kraju, fariseji su čak bili spremni da podrže ubistvo kako bi ostvarili svoje želje. Neka nas Bog održi usredsređenima na Isusa Hrista, i omogući nam da prihvatimo dela Duha u našim životima.