Isus će završiti misiju

Nije mi poznato nijedno misionarsko obećanje koje je inspirativnije od ovih Isusovih reči.

Ne kaže: Radosna vest treba da se propoveda.

Ne kaže: Radosna vest bi se mogla propoveda.

Nego: Radosna vest će se propovedati.

Ovo nije veliko poslanje, niti je velika zapovest. Ovo je velika sigurnost i veliko pouzdanje.

Ko uopšte može da se usudi da tako govori? Kako on zna da će se to desiti? Kako može da bude siguran da crkva neće podbaciti u svom misionarskom zadatku?

Odgovor na to je: Blagodat misionarske službe jednako je neodoljiva kao i blagodat obnove. Hristos može da obeća univerzalnu objavu radosne vesti jer je suveren. On zna za budući uspeh misija jer on stvara budućnost. Svi narodi će čuti radosnu vest!

Reč „narodi“ se ovde ne odnosi na moderne „zemlje“. Kada je Stari zavet govorio o narodima, to se odnosilo na grupe kao što su Jevusejci, Ferežani, Evejci, Amorejci, Moavci, Hananci i Filistejci. „Narodi“ su etničke grupe sa svojim posebnim jezicima i kulturama. U Psalmu 117:1 stoji: „Svi puci, slavite Gospoda, veličajte ga, svi narodi.” Narodi su puci, odnosno grupe ljudi, kako ih mi nazivamo.

Kao suvereni Sin Božiji i Gospod Crkve, Isus je jednostavno preuzeo ovu Božiju nameru i izneo ju je u formi potpune sigurnosti: „Radosna vest o Carstvu će se propovedati po celom svetu za svedočanstvo svim narodima.“ (Matej 24: 14).

Ostvarenje cilja svetskih misija u potpunosti je zagarantovano. Neuspeh nije moguć. Zar nije onda razumno od nas da se molimo sa velikom verom, da ulažemo sa velikim poverenjem i da postupamo sa osećajem sigurnog trijumfa?

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Tada će doći kraj.“