Isusovo traganje za radošću

Da li je Isusov primer protivrečan načelu hrišćanskog hedonizma; naime, da je ljubav put radosti i da je treba birati samo iz tog razloga, da ne bi došlo do gunđanja zbog poslušnosti Svevišnjem ili do uzbuđenja zbog privilegije što smo kanal milosti ili do omalovažavanja obećane nagrade. Čini se da Jevrejima 12:2 relativno jasno govore da Isus nije protivrečio tom principu:

Najveće delo ljubavi koje se ikada desilo bilo je moguće zato što je Isus tragao za najvećom mogućom radošću, naime, za radošću svoje uzvišenosti Bogu zdesna u zajedništvu iskupljenih ljudi: „Zbog radosti koja je bila pred njim, podneo je krst!”

To rekavši, pisac želi da Isusa spomene kao još jedan primer, zajedno sa svetima iz Jevrejima 11, onih koji toliko čeznu za radošću koju Bog nudi i koji su toliko sigurni u nju da odbacuju „prolazna zadovoljstva greha“ (Jevrejima 11:25) i koji biraju zlostavljanja da bi ugodili Bogu.

Nije, dakle, nebiblijski reći da je nada u radost posle krsta ono što je Hrista održalo u najmračnijem času u Getsimaniji.

To ne umanjuje stvarnost i veličinu njegove ljubavi prema nama, jer je radost kojoj se nadao bila radost vođenja mnogih do slave (Jevrejima 2:10). Njegova radost jeste u našem iskupljenju, i ide u korist Božije slave.

Mi delimo radost sa Isusom, a Bog dobija slavu.