Kada sam zabrinut

Postoji obećanje koje odgovara svakom grehu koji ste u iskušenju da počinite i svakom obliku neverovanja koji vas čini nespremnima i zabrinutima. Na primer,

Kada sam zabrinut zbog toga što sam bolestan, borim se protiv neverovanja obećanjem: „Pravednika mogu snaći mnoge nevolje, ali ga Gospod iz svih njih izbavlja“ (Psalam 34:19). I ja sa drhtanjem prihvatam ovo obećanje, „znamo da nevolje donose strpljivost, strpljivost prekaljenost, a prekaljenost nadu. A nada nas ne izneverava jer se Božija ljubav već izlila u naša srca kroz Svetog Duha, koji nam je dat“ (Rimljanima 5:3-5).

Kada sam zabrinut zbog toga što starim, borim se protiv neverovanja obećanjem: „I kada ostarite, ja sam On, i kada vam kosa osedi, ja ću vas podupirati. Ja sam vas načinio i ja ću vas nositi, ja ću vas podupirati i ja ću vas izbavljati“ (Isaija 46:4).  

Kada sam zabrinut u vezi sa umiranjem, borim se protiv neverovanja obećanjem da „niko od nas ne živi za sebe i niko ne umire za sebe. Ako živimo, za Gospoda živimo, i ako umiremo, za Gospoda umiremo. Živimo li, dakle, ili umiremo, Gospodu pripadamo. Jer, Hristos je zato umro i oživeo da bi i mrtvima i živima bio Gospod“ (Rimljanima 14:7-9).

Kada se brinem da ću doživeti brodolom svoje vere i da ću se udaljiti od Boga, borim se protiv neverovanja pomoću sledećih obećanja: „Onaj koji je u vama započeo dobro delo, dovršiće ga do Dana Hrista Isusa“ (Filipljanima 1:6); i „zato on i može sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, jer uvek živi da za njih posreduje“ (Jevrejima 7:25).

Dakle, borimo se, ne protiv drugih ljudi, nego protiv svog neverovanja. To je koren zabrinutosti, koji je, pak, koren mnogih drugih grehova.

Zato upravimo svoj pogled u dragocena i veoma velika Božija obećanja. Uzmite Bibliju, zamolite Svetog Duha za pomoć, gomilajte obećanja u svoje srce i dobar rat ratujte – da živite verom u buduću milost.