Dnevno čitanje

Kako moramo da se borimo za svetost

Postoji praktična svetost bez koje nećemo videti Gospoda. Mnogi žive kao da ona ne postoji.

Postoje ljudi koji nazivaju sebe hrišćanima, a žive toliko nesvetim životom da će na kraju čuti Isusove strašne reči: „Nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje“ (Matej 7:23). Pavle onima koji tvrde da veruju kaže: „Ako po telu živite, umrećete“ (Rimljanima 8:13).

Postoji, dakle, svetost bez koje niko neće videti Gospoda. Jedna od najvažnijih stvari koje treba da naučimo je da se za tu svetost borimo pomoću vere u buduću blagodat.

Postoji još jedan način težnje za posvećenjem koji može da se obije o glavu i odvede u smrt. Pavle nas upozorava da ne služimo Bogu ni na koji drugi način osim verom u njegovu blagodat, koja će nam omogućiti posvećenje. Bog ne „prima službe od ljudskih ruku – kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima život, i dah, i sve“ (Dela 17:25). Svaki naš pokušaj da mu služimo koji se ne oslanja na njega kao silu naše službe i nagradu našem srcu, biće znak nepoštovanja prema njemu i prikazaće ga kao paganskog boga kome su takve stvari neophodne .

Petar opisuje alternativu takvom služenju Bogu koje se oslanja samo na sebe: „Ako ko služi, neka služi kao snagom koju Bog daje; da se u svemu proslavlja Bog kroz Isusa Hrista“ (1. Petrova 4:11). A Pavle kaže: „Jer se neću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene“ (Rimljanima 15:18; vidi i 1. Korinćanima 15:10).

Blagodat nam pristiže iz časa u čas kako bi nas osposobila za „svako dobro delo“ za koje nas Bog postavi. „Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako dobro delo“ (2. Korinćanima 9:8).

Borba za dobra dela je borba da se uzveruje u obećanja buduće blagodati.