Kako (ne) propovedati iz knjiga starozavetnih proroka

Propovedati verno iz Starog zaveta je uvek izazov. Ali, propovedati verno iz proročkih knjiga je verovatno najveći izazov. „Knjige izraelskih proroka su najteže štivo Starog zaveta, a moguće i da su najteže knjige ikada napisane“ (Delbert R. Hilers, Zavet: Istorija biblijske ideje –  Covenant: The History of a Biblical Idea). Luter se s time slaže: „Proroci govore uvrnuto, kao ljudi koji, umesto da se drže teme, lutaju od jedne teme do druge, pa ne znaš gde je glava, gde je rep, niti shvataš na šta ciljaju“ (Martin Luter, kako ga citira Gerhard fon Rad u svojoj knjizi  Starozavetna teologija 2 – Old Testament Theology vol.2).
Iako postoje teškoće u razumevanju, ne možemo da zapostavimo ni da izbegnemo propovedanje iz proročkih knjiga ukoliko želimo da objavljujemo celokupan Božiji savet (Dela 20:27). Umesto da vam kažem šta da radite, evo kratke liste onoga što ne treba da radite kad propovedate iz proročkih knjiga. Pogledajte sad listu „šta ne raditi“:

1. Ne propovedajte o proroku. Propovedajte poruku njegove proročke knjige.
Prvo šta ne treba raditi kad propovedate iz knjiga starozavetnih proroka jeste propovedati o proroku.  Umesto toga, propovedajte poruku bogonadahnute knjige koja samo nosi ime proroka.
​
Starozavetni proroci su jedna šarenolika skupina. Isaija se skinuo skroz go i tako go lutao tri godine  (Isaija 20:1–3). Jona, tvrdoglavi prorok, pobegao je brodom od Gospoda, Boga neba, stvoritelja mora i kopna (Jona 1:1–3). Jeremija je sakrio svoj donji veš u rascepu stene pored reke Eufrat (Jeremija 13:1–6). Osija je morao da se oženi prostitutkom iz poslušnosti Gospodnjoj zapovesti (Osija 1:2–3). Uz tako zanimljive biografije, propovednika će lako da privuče ideja da proroke tretira kao memoare starog Izraela. Ali, proročke knjige nisu biografije proroka. U većini slučajeva imamo nedovoljno podataka o njima.

Umesto da propoveda o prorocima, valjani ekspozitorski propovednik ima zadatak da objavi poruku bogonadahnute proročke knjige, svetog spisa, koji može da umudri slušaoce tako da nađu spasenje verom u Isusa Hrista (2. Timoteju 3:15; 4:2). Zato je potrebno pažljivo čitati, uz molitvu, i ponovno iščitavati proročke knjige i danonoćno razmišljati o njima (Psalam 1), kao i tražiti i primiti mudrosti od samog Gospoda. Jer: „Ko je mudar, shvatiće ovo, ko je uman, priznaće: ravni su Gospodnji putevi – pravednici idu po njima, a buntovnici po njima posrću” (Osija 14:9).

2. Nemojte se fokusirati samo na Izrael. Naglasite Božiju slavnu i sveopštu svrhu za sve narode.
Druga stvar koju ne treba da radite kad propovedate iz knjiga starozavetnih proroka jeste da se fokusirate samo na Izrael. Lako je čitati proroke i zaključiti da su pisali samo o Božijem odnosu sa izraelskim narodom u prošlosti. Nakon što pročitaju proročku knjigu neki hrišćani se čak osećaju kao da su pročitali tuđe pismo! Uostalom, Izraelce je „Bog učinio sinovima i objavio im svoju slavu, sklopio s njima saveze, dao im zakon, bogosluženje i obećanja. Oni su potomci slavnih praotaca, od kojih vodi poreklo i Hristos, koji je nad svima Bog. Njemu nek je slava!” (Rimljanima 9:4,5).
Istina je da nas proročke knjige informišu o istorijskim događajima koji su se dogodili u prošlosti. „Ali prošlost predstavlja platno na kome je Bog oslikao planove za budućnost“ (Džon Seilhemer, Biblijsko proroštvo –  Biblical Prophecy). Istorija Izraela je prolog za svet. Gospodnji božanski plan za budućnost ne tiče se samo Izraela, već naglašava Božiju slavnu globalnu svrhu za sve narode. Proroci objavljuju viziju o poslednjim danima koju nalazimo u Petoknjižju gde Bog obećava da će preko Avrama i njegovog potomka blagosloviti ceo svet (Postanje 12:3; 22:17–18; 49:10; Galatima 3:16).
Ta slavna nada nije poziv da samo dom Jakovljev hoda u Gospodnjem svetlu. Božija namera je da spasenje stigne do krajeva zemlje (Isaija 2:2–5; 49:6; 52:10). Svet nije samo sad pun njegove slave (Isaija 6:3), već će se u budućnosti zemlja ispuniti spoznanjem slave Gospodnje kao što voda prekriva more” (Avakum 2:14). Jednoga dana biće novo nebo i nova zemlja (Isaija 65:17). Morate objavljivati tu globalnu radosnu vest kad propovedate iz proroka.

3. Nemojte propovedati samo o sudu. Uputite slušaoce na Hrista i na nadu koju nalazimo u Novom zavetu.
Propovedanje iz proročkih knjiga je najčešće objava neizbežnog prokletstva. Postoji valjan razlog za to! Tema božanskog suda proteže se kroz sve proročke knjige. Ako želite verne ekspozicijske propovedi iz proročkih knjiga, onda morate verno govoriti o Božijem gnevu zbog greha njegovog naroda. Neposlušnost nosi posledice. Proroci stalno podsećaju Božiji neverni narod na prokletstva zbog neposlušnosti obećana u Ponovljenom zakonu, u 28. glavi. Tako propovedanje iz proročkih knjiga uključuje egzegezu egzegeze, jer proročke knjige tumače i primenjuju starije biblijske tekstove. Zato su proročke knjige prepune biblijskih citata iz drugih knjiga.
Baš kao što proroci tumače i primenjuju upozorenja o božanskom sudu zbog neposlušnosti iz Petoknjižja, tako isto sjajno osvetljuju slavnu nadu o Mesiji koji će doći i o obećanju novog zaveta. Uz neuspevanje Božijeg naroda da veruje i posluša njegovu Reč ide i svetla vizija večnog kralja iz Davidove loze koji će uspostaviti večno carstvo posredstvom novog zaveta (Isaija 9:6–7; Jeremija 31:32–34). Slavna, globalna Božija svrha otkrivena prorocima prevazilazi izgnanstvo i koncentriše se na dolazak tog budućeg cara sličnog Davidu (Jezekilj 34:23).
Na drugim mestima Gospod kaže da će njegov zavet uključivati i ponovno okupljanje njegovog naroda u novom egzodusu (Jezekilj 36:26–28; uporediti Ponovljeni zakon 30:3–4) i izlivanje Duha na nov način, tako da sav Božiji narod dobije novo srce da veruje i sluša svog Cara (Joil 2:28–29; Dela 2:14–21). Proroci su isticali nadu da će car svega stvorenog učiniti sve novo, novo nebo i novu zemlju gde će svi narodi slaviti Gospoda (Isaija 65:17; 66:22–23).
Svako verno propovedanje iz proročkih knjiga mora uključivati dosledno isticanje Isusa Hrista, koji je Avramovo seme, sin Davidov, prorok kao Mojsije, sluga koji strada i koji je bio poslušan do smrti, do smrti na krstu, koji je uveo novi zavet i otkupio crkvu Božiju svojom krvlju (Luka 22:20; Dela 20:28). “Bio je proboden zbog naših prestupa, satrven zbog naših zlodela; njega je snašla kazna koja nas učini celima i njegovim ranama smo isceljeni. Svi smo kao ovce zalutali, svako je išao svojim putem. A Gospod je zlodela svih nas natovario na njega.” (Isaija 53:5-6)
Isus Hristos, vaskrsli Gospod, učio je svoje učenike da ga potraže u proročkim spisima: „Počevši od Mojsija i svih proroka, objasni im šta je o njemu rečeno u celom Pismu” (Luka 24:27; pogledati i 1.Petrova 1:10–12). Dakle, propovedajte iz proročkih knjiga ističući da dolazi onaj koga su svi starozavetni proroci čeznuli da vide. “Svi proroci svedoče za njega, da svako ko veruje u njega, preko njegovog imena prima oproštenje greha” (Dela 10:43).