Kako pripremam svoje srce za propovedanje?

Ovo je odlično pitanje, zbog toga što odgovor ima duboku implikaciju na propovednikovo duhovno zdravlje i silu propovedanja. Međutim, pre nego što konkretno odgovorim na pitanje koje se tiče propovednikovog srca i teksta, moramo da razumemo da će moj savet biti beznačajan ako je odvojen od propovednikove neprestane brige za njegovu dušu, kroz svakodnevno ispovedanje greha i hodanje u Duhu. Braćo, moramo da se čuvamo od profesionalizma koji se usredsređuje na pripremanje naših srca da obave velike zadatke navešćivanja Božije Reči, kroz formalne molitve sa starešinama. Kroz ovakve molitve ćemo zasigurno ispovediti našu potrebu i strastveno vapiti Duhu Svetom da nam pomogne u ispunjenu zadatka, ali ako je to naša jedina molitva pripreme, moguće je da smo zapostavili “slučajan” greh srca – kao što je način na koji smo postupali sa našim suprugama i decom (1.Petrova 3,7; Efescima 6,4).

Tekst priprema srce
Moj metod pripremanja srca za propovedanje je da dozvolim tekstu da pripremi moje srce. Moja praksa godinama je bila da provedem oko 20 sati tokom nedelje u pripremanju propovedi. Mnogo puta sam rekao da pripremanje propovedi jeste 20 sati molitve, pošto podrazumeva 20 sati traženja od Oca, Sina i Duha da otvore tekst dok se ja trudim da dokučim njegovo mesto u knjizi, njegovu snagu i simetrije, i njegov značaj za slušaoce.
Dakle, pripremanje propovedi je neprestani razgovor: „Gospode, pomozi mi; Duše, pomozi mi.“ Ovo traganje je uvek 20 sati rastućeg divljenja prema savršenostima koje se otkrivaju, prodornoj dubini i finoći Pisma, dok ono otkriva tajne naših srca i usmerava nas ka Hristu.

Pripremanje duše
Zajedno sa tim, to je 20 sati preispitivanja moje duše dok tekst prodire duboko i prosuđuje misli srca (Jevrejima 4,12). Takvo izlaganje rezultira konstantnim pokajanjem, dok tražim od Duha da mi da saosećanje sa istinom teksta i da je učini istinom u mom srcu, iako je grešno. Ponekad se ovo desi, a ponekad ne. Međutim, preispitivanje mog srca je bilo korisno, ohrabrujuće i posvećujuće. Moje redovno iskustvo na Dan Gospodnji je srce koje se izliva. U stvari, morao sam sebe da odviknem od govorenja, „Ovo je najdivniji tekst u Bibliji.“ Sada, braćo pastori, kao profesor na teološkom fakultetu, moram da kažem da ono što se svake nedelje dešavalo mom srcu tokom svih tih godina propovedanja, je nešto što mi najviše nedostaje. Nedostaje mi neprekidno ohrabrenje propovedničke službe. Kao što apostol mudro nalaže Timoteju: „Pazi na sebe i na učenje. Istraj u tome jer ćeš, to čineći, spasti i sebe i one koji te slušaju.“ (1. Timoteju 4,16).