Kako Satana služi Bogu

Iza svih bolesti i invaliditeta stoji krajnja volja Božija. Ne radi se o tome da Satana nije uključen– on je verovatno na ovaj ili onaj način uključen u plan za uništenje (Dela 10:38). Međutim, njegova sila nije odlučujuća. On ne može da učini ništa bez Božije dozvole.

To je jedna od poenti Jovove bolesti. Tekst jasno govori da, kada se Jov razboleo, „Sotona…udari Jova zlim prištem“ (Jov 2:7). Žena ga je terala da prokune Boga, a Jov joj je rekao: „Dobro smo primali od Boga, a zla zar nećemo primati?“ (10. stih). Ponovo pisac ove knjige pohvaljuje Jova kada kaže: „Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.“ Drugim rečima: to je ispravno viđenje Božije suverenosti nad Satanom. Satana je stvaran i može imati udela u našim nevoljama, ali ne i konačnu odluku, i ne odlučujući udeo.

Jakov razjašnjava da je Bog imao dobar plan u svim Jovovim nevoljama: „Eto, blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste svršetak (telos) Gospodnji, jer je Gospod mnogomilostiv i milosrdan“ (Jakov 5:11)

Iako je Satana bio uključen, krajnju svrhu je imao Bog, a ona je bila „mnogomilostiva i milosrdna“.

Istu tu lekciju učimo iz 2. Korinćanima 12:7, kada Pavle kaže da je njegov trn u telu Satonin anđeo, a ipak mu je dat zarad sopstvene svetosti: „Da se ne bih poneo – dat mi je trn u telu, satanin anđeo, da me ćuška – da se ne ponosim.“

Poniznost, pak, nije Satanina svrha u toj nevolji. Prema tome, ta svrha je Božija. To znači da Bog ovde koristi Satanu da bi ispunio svoju dobru zamisao u Pavlovom životu. Zapravo Božiju izabranu decu Satana ne može da uništi, i Bog sve njegove napade preokreće protiv njega, a za nas.