Kada ustanete ujutro i suočite se sa danom, šta kažete sebi o svojim očekivanjima za taj dan? Kada pogledate od početka do kraja dana, šta želite da se desi jer ste živeli?
Ako kažete: „Ja čak ni ne razmišljam tako. Samo ustanem i uradim ono što moram da uradim“, tada se udaljavate od osnovnog sredstva milosti i izvora vođstva i snage, donošenja roda i radosti. U Bibliji se može uočiti, uključujući i ove tekstove, da Bog želi da mi svesno smeramo ka nečem značajnom u našim danima.
Božija otkrivena volja za vas je da kada ustanete ujutro, ne lutate besciljno kroz dan dopuštajući da same okolnosti određuju šta da radite, već da stremite ka nečemu – da se usredsredite na određenu vrstu cilja. Ovde govorim o deci, tinejdžerima, i o odraslima – neoženjenima, oženjenima, udovcima, majkama, i o svakom zanatu i svakoj profesiji.
Besciljnost je slična beživotnosti. Opalo lišće u dvorištu može da se kreće više od bilo čega drugog – više od psa, više od dece. Vetar duva ovuda, oni idu ovamo. Vetar duva onuda, oni idu tamo. Prevrću se, poskajuju, preskaču, pritiskaju ogradu, ali nemaju nikakvog cilja. Prepuni su kretanja a beživotni su.
Bog nije stvorio ljude po svom obličju da budu besciljni, kao beživotno lišće koje se raznosi u dvorištu života. On nas je stvorio da budemo svrsishodni – da imamo fokus i cilj za sve naše dane. Koji je tvoj fokus i cilj danas? Koji je tvoj fokus i cilj za novu godinu? Dobro mesto za početak je 1. Korinćanima 10:31: „Ako, dakle, jedete, ili pijete, ili činite nešto drugo, sve činite na Božiju slavu.“