Ta suverena milost takođe je izvor života za hrišćanskog hedonistu. Ono što hrišćanski hedonista najviše voli jeste doživljaj suverene milosti Boga koja ga ispunjava i koja se preliva za dobro drugih.
Misionari hrišćanski hedonisti vole iskustvo „ne ja, već milost Božija koja je u meni“ (1.Korinćanima15:10). Oni uživaju u istini da je plod njihovog misionarskog rada isključivo od Boga (1. Korinćanima 3:7; Rimljanima 11:36).
Oni se osećaju radosnima jedino kada Gospodar kaže:„Bez mene ne možete ništa“ (Jovan 15:5). Oni kao jagnjad poskakuju zbog istine da je Bog skinuo neverovatnu težinu nove tvorevine sa njihovih ramena i stavio je na svoja. Bez gunđanja oni kažu: „Ne da smo sami od sebe sposobni da nešto za sebe tvrdimo, nego je naša sposobnost od Boga“ (2. Korinćanima 3:5).
Kada dođu kući na odsustvo, ništa im ne pričinjava više radosti nego da kažu crkvama: „Neću se usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bi mnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom“ (Rimljanima 15:18).
„Sa Bogom je sve moguće“ – ispred nas ove reči daju nadu, a iza nas daju poniznost. One su protivotrov očaju i ponosu – savršeni misionarski lek.