Za razliku od Luke, Matej nas ne izveštava o pastirima koji su posetili Isusa u štali, nego se odmah usredsređuje na strance – na neznabošce, nejevreje – koji su došli sa istoka da se poklone Isusu.
Tako Matej i na početku i na kraju svog evanđelja predstavlja Isusa kao sveopštog Mesiju za sve narode, a ne samo za Jevreje.
Prema Matejevom izveštaju, prvi koji su mu se poklonili bili su dvorski čarobnjaci, to jest zvezdoznalci ili mudraci koji nisu bili iz Izraela, nego sa istoka – možda iz Vavilona. Bili su iz neznabožačkog naroda, nečisti prema starozavetnim obrednim zakonima.
A Isusove poslednje reči na kraju Mateja glase: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima“ (Matej 28:18-19).
Time su za nas iz neznabožačkih naroda otvorena vrata da se radujemo u Mesiji, a istovremeno je pružen još jedan dokaz da Isus jeste Mesija, jer se u Starom zavetu više puta pojavljuju proroštva da će mu narodi i carevi prići kao vladaru sveta. Jedno od njih se nalazi u Isaiji 60:3:
Narodi će doći k tvojoj svetlosti
i carevi k sjaju tvoje zore.
Dakle, Matej dodaje dokaze za Isusovo mesijanstvo i pokazuje da je on Mesija – to jest car koji će ispuniti obećanja – za sve narode, a ne samo za Izrael.