Mi ne možemo ništa da učinimo
Pretpostavimo da ste potpuno paralizovani i da ne možete ništa da učinite za sebe osim da govorite. Takođe, recimo da vam je snažan i pouzdan prijatelj obećao da će živeti sa vama i da će činiti sve što vam je potrebno. Kako biste iskazali zahvalnost tom prijatelju kada bi vas posetio neki gost?
Da li biste pohvalili njegovu velikodušnost i snagu pokušavajući da ustanete iz kreveta i ponesete ga? Ne! Rekli biste: „Prijatelju, molim te, dođi, podigni me, i da li bi mi podmetnuo jastuk iza mojih leđa da mogu da gledam svog gosta? I da li bi mi, molim te, stavio naočare?“
I tako bi vaš posetilac na osnovu vaših zahteva shvatio da ste vi bespomoćni, a da je vaš prijatelj snažan i ljubazan. Svome prijatelju iskazujete zahvalnost tako što vam je on potreban, i tražeći pomoć od njega i računajući na njega.
U Jovanu 15:5, Isus je rekao: „Bez mene ne možete ništa“. Dakle, zaista smo paralizovani. Bez Hrista mi nismo sposobni za nikakvo dobro delo koje njega uzvisuje. Baš kao što Pavle kaže u Rimljanima 7:18: „Znam, naime, da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro“.
Ali, stih iz Evanđelja po Jovanu 15:5 takođe kaže da Bog ima u planu da mi činimo mnogo dobrih dela koja uzvisuju Hrista, to jest, da donosimo rodove: „Ko ostaje u meni, i ja u njemu, mnogo roda donosi“. Kao naš snažan i pouzdan prijatelj („Nazvao sam vas prijateljima“, Jovan 15:15) – Isus obećava da će učiniti za nas, i kroz nas, ono što mi sami ne možemo da učinimo.
Kako ga onda mi proslavljamo? Isus nam daje odgovor u Jovanu 15:7: „Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, zamolite što god hoćete i biće vam.“ Molimo se! Molimo se Bogu da učini za nas posredstvom Hrista ono što mi sami ne možemo da učinimo – da donosimo rodove.
Stih iz Evanđelja po Jovanu 15:8 nam saopštava šta će proizaći iz toga: „Ovim se proslavlja moj Otac: da mnogo roda donesete i da budete moji učenici“.
Dakle, kako se Bog proslavlja posredstvom molitve? Molitva je otvoreno priznanje da bez Hrista ne možemo ništa da učinimo. Molitva je okretanje od sebe ka Bogu u pouzdanju da će nam on pružiti pomoć koja nam je potrebna.