Dnevno čitanje

Milost nekad, sad i ubuduće

Milost nije samo Božija sklonost da nam čini dobro i onda kada to nismo zaslužili – to je „nezaslužena  naklonost”. Božija milost je isto tako i Božija sila koja deluje u našem životu i čini dobro u nama i za nas – a  ni to nismo zaslužili.

Pavle kaže da savku svoju dobru nameru mi ostvarujemo „njegovom silom” (11. stih) I dodaje, na kraju 12. stiha, „po milosti našega Boga i Gospoda Isusa Hrista”. Sila koja zapravo deluje u našem životu, da bi nam omogućila poslušnost koja uzdiže Hrista, jeste ispoljavanje Božije milosti .

Ovo možete videti i u Prvoj Korinćanima 15:10: „Božijom milošću sam ono što jesam i njegova milost prema meni nije bila uzaludna. Naprotiv, ja sam se trudio više od svih njih – ali ne ja, nego Božija milost sa mnom.”

To znači da je milost aktivna, prisutna sila koja nas menja i osposobljava da budemo poslušni Bogu. Ta milost koja se u sili kreče od Boga ka vama u datom trenutku istovremeno je i buduća i prošla. Ona je već učinila nešto  za vas ili u vama – i tako jeste prošla, ali se i sprema da tek učini nešto u vama i za vas – i tako jeste i buduća – i delovaće za pet sekundi, ali i za pet miliona godina od sada.

Božija milost se iz neiscrpne reke milosti, kao vodopad u kaskadama, spušta kroz sadašnjost; ona dolazi iz budućnosti u naše skladište milosti iz prošlosti, koje stalno raste. U sledećih pet minuta primićete iz budućnosti milost koja vas održava u životu – uzdajte se da će biti tako; i sakupićete još jedan obrok petominutne milosti u svoje već postojeće skladište milosti iz prošlosti – za to se Bogu zahvaljujte.