Mržnja prema posledicama greha, ali ne i prema samom grehu

Prošle nedelje smo otkrili da ništa ne sprečava promenu više od ponosa. Međutim, postoji još jedan razlog zašto se ne menjamo – ljubav prema grehu. Lako možemo da se prevarimo da razmišljamo da se kajemo i da mrzimo svoj greh, a pritom zapravo mrzimo samo posledice svojih greha. Strašna stvarnost jeste da se ne menjamo jer zapravo ne želimo da se promenimo.  Lako je mrzeti posledice naših greha. Čovek koji vara svoju ženu mrzi hladnoću koju prima od nje. Lopov mrzi to što mora da provede neko vreme iza rešetaka. Zavisnik mrzi to što ne može da zadrži ni jedan posao i to što ide od jedne kuće do druge. Svako mrzi krivicu koja nastupa zbog pravljenja grešaka. U tim situacijama, tužni smo i žao nam je zbog posledica naših greha, ali ne i zbog samih greha. 

Mržnja prema samim posledicama greha nije dovoljna motivacija da se menjamo. Ako je izbegavanje posledica naš jedini motiv da ne grešimo, onda bismo rado nastavili da uživamo u svojim gresima samo kad bismo našli način da ga činimo a da ne budemo uhvaćeni. 

Ako istinski želimo da budemo preobraženi, prvo moramo mrzeti svoj greh. Setite se, u 12 nedelja učili smo da, osim ako Boga ne vidimo kao onoga kog naš greh najviše vređa, nećemo mrzeti svoj greh. Tek kada vidimo svoj greh kao prst koji upire prst optužbe u Boga, počećemo da ga mrzimo umesto da ga volimo. Zatim, treba da volimo nešto drugo više od greha koji smo toliko dugo voleli. 

Škotski matematičar i teolog Tomas čalmers, napisao je sledeće pre oko 200 godina: „…najefikasniji način da um odvratimo sa određenog predmeta, nije tako što ga nećemo usredsrediti ni na šta, već tako što ćemo ga usmeriti ka predmetu koji je privlačniji od njega…Ljubav prema svetu ne može da se izbriše samim pokazivanjem bezvrednosti sveta, ali zar ne može da se istisne  ljubavlju prema onome što je vrednije od njega samoga? Srce ne može da se privoli da se rastane od sveta, samim činom odricanja. …. Ali zar srce ne može da se privoli da prizna da više voli onog drugog, koji će pokoriti svet, i survati ga sa svoje uobičajene nadmoći? Jednom rečju, ako je način da prestanemo volimo jedan veliki predmet tako što ćemo zavoleti drugi, onda nećemo pokazivanjem bezvrednosti prethodnog, već gledajući duhovnim očima na vrednost  i izvrsnost onog drugog, treba da završimo sa svim starim stvarima i one treba da postanu nove… Jedini način da prestanemo da imamo srce za stare ljubavi, jeste kroz silu nove ljubavi koja izgoni staru.“

Život usredsređen na krst
Ljubav prema Isusu jedino je što može skrenuti poglede naših srca od zavodljivosti greha. Poslušajte šta Džon Pajper kaže o „gledanju i uživanju u ukusu Hrista“: 

Ključna strategija grešnika u borbi za radost jeste slušanje reči o krstu, i propovedanje iste sebi samima. Odatle krećemo, i tu ostajemo. Evanđelje nikada ne prevazilazimo. Tu vidimo slavu Hrista jasnije nego igde drugde. Zaista, evanđelje je „slava Hristova, koji je slika Božija“ (2. Korinćanima 4:4). Ako je gledanje Hrista ključ doživljavanja Hrista (a jeste) onda tu moramo ostati. Reči o krstu relevantne su u otkrivenju slave Hristove. Ovde u krstu se pobeđuje svaki neprijatelj radosti: božasnki gnev, dok on postaje proklet radi nas; prava krivica, dok on postaje oproštenje za nas; kršenje zakona, dok on postaje naša pravednost; otuđenost od Boga, dok on postaje naše pomirenje; ropstvo Satani, dok on postaje iskupljenje za nas; ropstvo grehu, dok on postaje oslobođenje za nas; griža savest, dok on postaje naše očišćenje; smrt, dok on postaje naše vaskrsenje; pakao, dok on postaje večni život za nas… Kroz krst, Bog je kupio i osigurao svaki mogući blagoslov koji bi nam ikada zatrebao da nas učini srećnim zauvek.

„Bog, koji nije poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njim i sve drugo darovati?“ (Rimljanima 8:32).

Odgovor na to pitanje nije nesigurno. Bog će, potpisano krvlju, darovati sve sa Hristom, zbog smrti svoga Sina, to jest, daće nam sve što je zaista dobro za nas. Moramo to sebi propovedati svakog dana, jer Satana propoveda upravo suprotno. Šta može da spreči našu radost ako zaista verujeo u ovu istinu: sve što naj je potrebno da budemo zadovoljni u Bogu, osigurao nam je krst. To ne može da omane.