O tome smo već govorili, ali ima još. Božić je zamena senki stvarnošću.
Jevrejima 8:1-2, 5 je svojevrsni sažetak te istine. Suština je u tome da jedini sveštenik koji posreduje između nas i Boga, opravdava nas pred Bogom i moli se za nas nije običan, slab, grešan i smrtan sveštenik iz starozavetnih dana, nego Sin Božiji – jak, bezgrešan i besmrtan.
Osim toga, on ne služi u zemaljskom Šatoru, koji je imao ograničenja po pitanju prostora i veličine i bio podložan habanju, nagrizanju moljaca, vlazi, vatri, cepanju i krađi. Ne, u Jevrejima 8:2 piše da Hristos služi za nas „u pravom Šatoru koji je podigao Gospod, a ne čovek.“ To nije senka, nego stvarna građevina na nebu, koja je bacila senku na goru Sinaj kako bi Mojsije mogao da radi po njenom nacrtu.
Prema Jevrejima 8:1, postoji još jedna sjajna stvar koja se tiče stvarnosti koja je veća od senke: naš prvosveštenik sedi zdesna Veličanstvu na nebesima. Nijedan starozavetni sveštenik to nije mogao da kaže za sebe.
Isus komunicira neposredno s Bogom Ocem. On je na uzvišenom mestu kraj Boga, koji ga beskrajno voli i poštuje, i neprestano je sa Bogom. To nije stvarnost koja se sastoji od senki – kao što su to bile zavese, zdele, stolovi, sveće, odore, rese, jagnjad, jarci i golubovi – nego konačna, krajnja stvarnost: Bog i njegov Sin komuniciraju u ljubavi i svetosti radi našeg večnog spasenja.
Krajnja stvarnost su osobe Svete trojice, njihovi međusobni odnosi i komunikacija o tome kako će se njihovo veličanstvo, svetost, ljubav, pravda, dobrota i istina videti u otkupljenom narodu.