Natprirodna vitlejemska zvezda
Biblija nas često zbunjuje i budi našu radoznalost o tome kako su se neke stvari dogodile. Kako je ta zvezda dovela mudrace sa istoka u Jerusalim?
Ne piše da ih je vodila ili da je išla pred njima na putu za Jerusalim, nego samo da su videli zvezdu na istoku (Matej 2:2) i došli u Jerusalim. Ali kako je ta zvezda išla pred njima do Vitlejema, tokom kratkog hoda od osam kilometara (Matej 2:9)? I kako je zvezda „stala iznad mesta gde je bilo dete“?
Odgovor glasi: ne znamo. Postoje brojni pokušaji da se to objasni kao konjunkcija planetâ, kao kometa, kao supernova ili kao čudesna svetlost. Prosto ne znamo. Preporučujem vam da ne postanete preokupirani teorijama koje su nesigurne i imaju veoma mali duhovni značaj.
Možda ću govoriti suviše uopšteno, ali želim da vas upozorim: ljudi koji su preokupirani pitanjima kako je funkcionisala ta zvezda ili kako se razdelilo Crveno more, kako je padala mana, kako je Jona preživeo u ribi i kako će se mesec pretvoriti u krv obično su ljudi koji – kako to obično kažem – imaju sklonost ka sporednim stvarima.
U njima ne vidite da duboko cene velike, ključne istine evanđelja: Božiju svetost, gadost greha, čovekovu bespomoćnost, Hristovu smrt, opravdanje samo verom, osveštavajući rad Svetog Duha, slavu Hristovog povratka i konačni sud. Takvi ljudi vas uvek povedu na neku sporednu stazu govoreći o nekom novom članku ili knjizi kojom su oduševljeni, a zapravo obrađuje neku sporednu temu. Kod njih ima malo radosti zbog velikih, ključnih istina.
Ali kod ove zvezde je jasno da je radila nešto što joj nije svojstveno: vodila je mudrace do Božijeg Sina kako bi mogli da mu se poklone.
U biblijskom pogledu na svet postoji samo jedna osoba koja bi mogla da stoji iza tako svrsishodnog ponašanja zvezde, a to je sâm Bog.
Dakle, pouka je ovde jednostavna: Bog je doveo strance do Hrista kako bi mogli da mu se poklone. To je učinio koristeći vlast koju ima u svetu – a možda i onu kojuima u svemiru.
Luka izveštava kako je Bog uticao na celo Rimsko carstvo da bi popis nastupio u pravi čas i doveo jednu beznačajnu devicu u Vitlejem kako bi se njenim porođajem ispunilo proroštvo. Matej izveštava kako je Bog uticao na zvezde na nebu da bi doveo šačicu stranaca u Vitlejem kako bi mogli da se poklone Božijem Sinu.
Sve je to Božije delo. On je to učinio tada, a tako čini i danas. Njegov cilj je da narodi – svi narodi (Matej 24:14) – slave njegovog Sina.
To je Božija volja za sve ljude koji s vama rade u kancelariji ili su s vama u istoj učionici, istom susedstvu ili istoj porodici. Kao što piše u Jovanu 4:23: „Otac baš takve klanjaoce želi.“
Na početku Mateja imamo obrazac „dođite i vidite“,ali na njegovom kraju vidimo obrazac „idite i recite“. Mudraci su došli i videli, a mi treba da idemo i da govorimo.
Ali Božiji cilj i sila ostali su isti – on želi da okupi narode kako bi se klanjali njegovom Sinu. Svet postoji da bi se svi narodi klanjali Hristu i veličali ga žarko, do belog usijanja.