Neka vam ne otvrdnu vaša srca

Iako je Izrailjski narod video kako se razdvajaju vode Crvenog mora i prošli su kroz more po suvom, u trenutku kada su ožedneli, njihova srca su otvrdnula prema Bogu i nisu verovali da će se on pobrinuti za njih. Gunđali su protiv njega i govorili da je život u Egiptu bio bolji.

Poslanica Jevrejima je napisana da bi to sprečila. Ah, koliko onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani počinju sa Bogom. Oni čuju da im gresi mogu biti oprošteni i da mogu da izbegnu pakao, i da mogu otići u raj. I onda kažu: „Šta imam da izgubim? Verovaću.“

Međutim, nakon jedne nedelje ili mesec dana, ili nakon jedne ili deset godina, dolazi provera – period bez vode u pustinji. Zasićenost manom. I suptilno rastuća čežnja za prolaznim zadovoljstvima Egipta, kao što kaže u Brojevima 11:5-6: „Sećamo se ribe koju smo besplatno jeli u Egiptu, pa krastavaca, dinja, praziluka, crnog i belog luka. A sad iskopnesmo. Nigde ništa da se jede, samo ova mana!“

To je zastrašujuće stanje u kome se možete nalaziti – da više niste zainteresovani za Hrista i njegovu reč, a ni za molitvu, slavljenje, misiju i život na slavu Božiju. I da vam sva prolazna zadovoljstva ovog sveta budu privlačnija od onoga što se tiče Duha.

Ako ste i vi u takvom stanju, molim vas da poslušate Svetoga Duha koji govori u ovom tekstu: „Nisu mogli da uđu, zbog neverovanja!“ Obratite pažnju na Božiju reč. Neka vam ne otvrdnu vaša srca. Probudite se zbog prevarljivosti greha. Upravite svoje misli na Isusa, apostola i prvosveštenika naše velike vere, i čvrsto se držite svog pouzdanja i nadanja u njega.

I ako nikada niste ni počeli sa Bogom, onda se pouzdajte u njega. Okrenite se od greha i samopouzdanja i pouzdajte se u velikog Spasitelja. Ovo je napisano da verujete i istrajete, i živite.